Evropska komisija upozorila na Spajićev „Euro model“: Rizik za javne finansije, država se suočava sa velikim dugovima
Evropska komisija navodi da su javni rashodi u 2025. godini porasli za 7,8 odsto, dok je budžetski deficit dostigao 4,3 odsto BDP-a, znatno iznad planiranog nivoa.
Dok premijer Milojko Spajić najavljuje nova povećanja zarada i penzija od januara, Evropska komisija upozorava da bi njegov „Euro model“ mogao ozbiljno ugroziti održivost javnih finansija Crne Gore. Brisel ukazuje na prekoračenje budžetskog deficita, visoke obavezne rashode i velike potrebe za otplatom dugova, dok od Vlade traži kontrolu potrošnje i dodatne prihode.
Evropska komisija u godišnjem Izvještaju o napretku Crne Gore za 2026. godinu iznijela je ozbiljna upozorenja na račun ekonomske politike Vlade, posebno nedavno najavljenog „Euro modela“, kojim premijer Milojko Spajić obećava novo povećanje minimalnih zarada i penzija.
Cijene već krenule u “DIVLJI PLES”: Jogurt poskupio više od 30%, kako će Euro model preživjeti penzioneri, socijalno ugroženi, mikro preduzeća?
Iako Brisel konstatuje dobar napredak Crne Gore u evropskim integracijama, ocjene o stanju javnih finansija otvaraju pitanje koliko su nova premijerova obećanja ekonomski održiva i iz kojih izvora će biti finansirana.
Evropska komisija izričito upozorava da najavljene reforme mogu predstavljati značajne rizike za održivost javnih finansija i spoljnu ravnotežu države, uz napomenu da njihove posljedice tek treba detaljnije procijeniti nakon konsultacija sa zainteresovanim stranama.
Povećanja se najavljuju, a računica još nije potvrđena
„Euro model“ predviđa stepenasto povećanje minimalnih zarada i ukidanje preostalih doprinosa za penzijsko osiguranje.
Upravo ta kombinacija mjera izaziva zabrinutost Evropske komisije, jer bi povećanje primanja, uz istovremeno smanjivanje pojedinih izvora javnih prihoda, moglo dodatno opteretiti državne finansije.
Ključno pitanje je kako će država dugoročno nadomjestiti prihode kojih se odriče, posebno imajući u vidu postojeće obaveze prema penzionerima i drugim korisnicima budžeta.
Komisija nije zaključila da će „Euro model“ nužno izazvati finansijsku nestabilnost, ali je jasno upozorila da rizici mogu biti značajni i da njihova procjena još nije završena.
To znači da ekonomska održivost najavljenih mjera, prema ocjeni Brisela, tek treba da bude potvrđena.
Dugovi stižu na naplatu: 750 miliona eura u 2027. godini
Ozbiljnost upozorenja posebno dolazi do izražaja kada se pogledaju podaci o državnim finansijama koje je Evropska komisija objavila u izvještaju.
Deficit u 2025. je bio 4,3% BDP-a, iznad planiranih 3,5%. Javni dug krajem 2025. je 63,5 % Bruto domaćeg proizvoda. Refinansiranje duga 2027. – 750 miliona eura . Procijenjene potrebe Obavezni rashodi 2025. 68%. Ukupne javne potrošnje
Posebno zabrinjava činjenica da u 2027. godini, upravo kada bi novi „Euro model“ trebalo da pokaže prve rezultate, Crnu Goru očekuju potrebe za refinansiranjem duga od oko 750 miliona eura, odnosno 8,4 odsto BDP-a.
Istovremeno, Evropska komisija navodi da su javni rashodi u 2025. godini porasli za 7,8 odsto, dok je budžetski deficit dostigao 4,3 odsto BDP-a, znatno iznad planiranog nivoa.
Podaci pokazuju da država već troši više nego što je planirala, dok je prostor za nove trajne budžetske obaveze ograničen.
Brisel traži kontrolu potrošnje, Spajić obećava nova povećanja
Dok Vlada najavljuje novi talas povećanja primanja, Evropska komisija preporučuje ograničavanje javne potrošnje, srednjoročnu kontrolu rashoda za zarade u javnom sektoru i mjere za povećanje budžetskih prihoda.
Komisija dodatno traži da Fiskalni savjet razmotri predlog budžeta za 2027. godinu.
Posebno upozorava da visoki obavezni rashodi, ambiciozni investicioni planovi i rastući troškovi kamata ostavljaju državi malo prostora za reagovanje u slučaju nepovoljnih ekonomskih kretanja.
U izvještaju se ukazuje i da je fiskalna politika tokom 2025. doprinijela pritiscima na cijene i spoljnim neravnotežama.
Drugim riječima, povećanje nominalnih primanja samo po sebi ne garantuje i odgovarajući rast životnog standarda, posebno ako ga prate inflacija, rast troškova života ili dodatni pritisci na budžet.
Zbog toga se nameće pitanje da li Vlada raspolaže pouzdanim projekcijama dugoročnih posljedica „Euro modela“ i hoće li one biti predstavljene javnosti prije donošenja odluka.
Evropski napredak ne znači i odobravanje ekonomske politike
Evropska komisija istovremeno ocjenjuje da je Crna Gora ostvarila dobar napredak u pristupnim pregovorima i dostigla njihovu završnu fazu.
Pozitivne ocjene odnose se i na ključna poglavlja 23 i 24, koja obuhvataju pravosuđe, temeljna prava, pravdu, slobodu i bezbjednost.
Međutim, Komisija upozorava da broj pravosnažnih presuda u predmetima visoke korupcije i dalje ostaje nizak, zbog čega zahtijeva efikasnije istrage, krivično gonjenje i sudske postupke.
Pozitivna ocjena evropskih integracija, dakle, ne predstavlja potvrdu da su sve politike Vlade uspješne, niti da su ekonomska obećanja premijera finansijski održiva.
Naprotiv, upravo u dijelu koji se odnosi na „Euro model“, Brisel traži dodatnu procjenu rizika i odgovornije upravljanje javnim finansijama.
Za građane, zaposlene i penzionere ključno pitanje nije samo koliko će primanja biti povećana, već da li će država moći da ih dugoročno isplaćuje bez novih fiskalnih opterećenja i ugrožavanja drugih javnih usluga.
Vlada zato duguje javnosti jasnu računicu: koliko će „Euro model“ koštati, kojim prihodima će biti finansiran i kako će država istovremeno ispunjavati postojeće obaveze.
Dok ti odgovori izostaju, upozorenje Evropske komisije ostaje ozbiljan razlog za preispitivanje ekonomske održivosti novih obećanja.
Ekipa VOP
