KIRIL MINOSKI: Crna Gora ima dvije opcije – reprogram duga ili ustupanje dijela teritorije (VIDEO)

Crnogorska ekonomija je pred najvećim izazovima u novijoj istoriji, a “državni bankrot” i “dužničko ropstvo”, su sintagme koje se često čuju u javnom diskursu. Trenutno je “pitanje svih pitanja” dug prema kineskoj Exim banci a crnogorski zvaničnici su, molbom za pomoć koju su uputili Evropskoj uniji, praktično priznali da država ne može ispoštovati ugovorne obaveze za vraćanje kredita. 

“Ukoliko postoje klauzule koje dopuštaju da se dio duga transformiše u neki vid koncesije, ta mogućnost postoji. Kineske investicije su prisutne u Luci Pirej, u Grčkoj, a Kina je zainteresovana za ovaj dio Evrope, prije par godina su iskazali interes za Luku Kopar i Luku Trst. U zavisnosti od onoga što stoji u ugovoru nije isključena ta mogućnost. Prije svega zavisi da li je EU spremna da pomogne Crnoj Gori u rješavanju ovog problema”

Ovako, u razgovoru za VOP TV, ovo pitanje komentariše Kiril Minoski, bivši ministar finansija Makedonije i konsultant Ministarstva finansija Turske. Minoski je doktor ekonomskih nauka, a tokom karijere je radio i za američke kompanije, u Makedoniji je bio i direktor Poreske uprave i tržišne inspekcije.

Po Minoskom, Crna Gora ima dvije opcije kada je u pitanju dug prema Kinezima – reprogram dugovanja ili poravnanje kroz neki koncesioni ugovor. 

Iz EU su kazali da ne preuzimaju dugove trećih strana, a sa druge strane i da žele da pomognu Crnoj Gori i da će pokušati da nađu način. Koji je to način da EU pomogne Crnoj Gori?

Moguće je da se napravi reprogram duga. Imali smo sličan primjer u Ukrajini prije par godina. Ukoliko postoji podrška od EU kao partnera moguće je naći rješenje da se napravi reprogram dugova tako da u doglednom periodu, kada bi se ekonomija stabilizovala, taj dug ne predstavlja ozbiljan pritisak na crnogorsku ekonomiju.

U kom smislu reprogram duga? Da neka monetarna institucije EU preuzme dug pa uradi reprogram? 

U tom dijelu bi možda najviše mogao da pomogne Međunarodni monetarni fond (MMF). Možda ne bi bilo loše da se otvore pregovori sa MMF-om i vidi mogućnost reprograma ukupnog duga Crne Gore koji je već prešao 100 odsto bruto društvenog proizvoda. Naravno, rješenja koja su iznuđena nisu uvijek najbolja i onda to podrazmijeva i određenu cijenu. Ako se napravi takav aranžman sa MMF-om, onda postoje striktna pravila i striktna kontrola javnih finansija, tako da mogućnost slobode u fiskalnoj sferi i oblasti javnih finansija postaje veoma limitirana. Aternativa tome je da se ustupi dio teritorije, da se ustupe neke koncesije i tako vrati dug. Trebalo bi napraviti cost benefit analizu, šta se dobija i šta se gubi, ali to zahtijeva vrijeme i košta a vama su potrebna brza rješenja. 
Crna Gora je dobila ekspertsku Vladu u decembru prošle godine. Pošto ste bili ministar finansija, i pratite tu oblast, šta mislite o predlogu budžeta? Da li se Crna Gora kreće u dobrom smjeru?

I Makedonija je imala ekspertsku Vladu koja je funkcionisala nakon proglašenja nezavisnosti od ‘92. do ‘94. godine. Problem kod ekspertskih Vlada je to što to ne može dugo da traje. Na izborima mandat se daje političkim partijama, i koliko god bili dobri eksperti, nakon određenog perioda, oni postaju meta različitih političkih stranaka i interesa. Pozitivna strana ekspertske Vlade može biti da, uz jak konsenzus i tačno determinisana pitanja, ta Vlada to uradi u određenom vremenskom periodu. Na duži rok, ekspertska Vlada ima ozbiljnih problema zbog različitih interesa. 

Vaše mišljenje o strukturi budžeta Crne Gore za 2021.? 

Uspio sam da pogledam vašu fiskalnu strategiju do 2023. i strukturu budžeta. Problem svih zemalja u regionu je što prilikom sastavljanja budžeta postoje fiksne pozicije koje ne mogu da se izbjegnu, plate, penzije, socijalni transferi. Mogućnost kreativnosti u strukturi budžeta na kratki rok je veoma mala. Na srednji i duži rok bi trebalo napraviti projekcije za rast stabilizacije u javnim finansijama i smanjenje deficita. To traži ozbiljan akcioni plan i strategiju, a neophodno je i liderstvo, ne samo od strane Vlade, već i ozbiljno poznavanje projektnog menadžmenta. Iako budžet ima razvojnu komponentu, od recimo 14% kapitalnih investicija, to ne znači da realizacija tih kapitalnih investicija na kraju godine odgovara projekcijama.

Da bi se realizovale projektovane investicije, neophodno je imati adekvatan tim ljudi koji upravljaju tim projektima. Ono što sam ja vidio od vašeg budžeta, on ne odstupa od standarda gdje se veći dio budžeta troši za izmiravanje osnovnih državnih funkcija, plate, socijalne transfere…

Upravo to je problem. Kada je urađena emisija državnih obveznica od 750 miliona eura, dobili smo obećanje da će značajan dio tog novca ići u razvoj i investicije i da taj novac neće biti korišten za tekuću potrošnju, što je vrijeme vrlo brzo demantovalo i upravo to se desilo. Taj novac ide na plate za državnu upravu, penzije, socijalu, mjere zbog kovid krize… Rupe su na sve strane i novac se brzo troši. Da ste, nekim slučajem, u crnogorskoj Vladi sada, šta biste radili? 

To je teško pitanje! Mislim da su problemi u regionu slični i da su rješenja slična. Na osnovu onoga što sam vidio, postoji srednjeročna strategija koja jasno utvrđuje pravac u kojem treba djelovati. Vidio sam u ekspozeu Vašeg premijera najavu reforme javne administracije, što je veoma bitno jer male ekonomije kao crnogorska i makednoska trebaju efikasnu administraciju a ne pretpanu koja ima i socijalnu ulogu. Ali reforma javne administracije je veoma kompleksna i traži širok konsenzus. Reformu javne administracije treba sprovoditi kroz digitalizaciju i mi kao male države ne koristimo to dovoljno.

Male države mogu biti odličan pilot projekat što se tiče implementacije elektronskih usluga prema kompanijama i građanstvu. Na ovaj način se povećava efikasnost i transparentnost javne administracije. To je veoma bitno kod impelemetacije raznih kontola.

Digitalizacija Poreske uprave je stvar koju bih možda prvu uradio. Kako sam bio direktor Poreske uprave i tržišne isnpekcije znam da je to oblast gdje su ozbiljne mogućnosti za poreske reforme koje bi u kratkom roku donijele veće prihode u budžetu. Prije svega mislim na elektronsko uvezivanje Poreske uprave, inspekcijskih službi, carinske uprave i Trezora u Ministarstrvu finansija. 

Sledeća oblast gdje postoje ozbiljne mogućnosti da se na srednji rok napravi rezultat je kreiranje državne agencije koja bi radila projektni menadžment za kapitalne investicije, koja bi na centralizovan način menadžirala sve investicije, što bi obezbijedilo  Takav primjer postoji u Engleskoj koja ima državnu agenciju koja prati kapitalne investicije. 

Jedna od mjera koju bih sproveo i koja je voema bitna je reforma poslovnog ambijenta gdje Vlada mora da eliminiše sve fiskalne i parafiskalne barijere koje opterećuju privatni sektor jer su uslovi rada u vrijeme pandemije voema teški, a privatne kompanije su osnovna pokretačka sila ekonomije. Privatni sektor generiše dodatu vrijednost. Ono što može Vlada je da napravi analizu gdje postoje problemi u poslovanju i eventualno promijeni uredbe, zakone, da se olakša poslovanje privatnom sektoru. 

U Vladi u kojoj sam ja bio ministar bila je veoma važna politka privlačenja stranih investitora. Ovdje oko 20% ukupnog izvoza je rezultat kompanija koje su ušle u slobodne razvojne i ekonomske zone. Takve invisticije omogućavaju diverzifikaciju ekonomije. Nije poenta da se nešto projektuje i odrede strateški pravci već da se bude konzistentan i uporan u realizaciji onoga što je zacrtano. Mislim da je to slabost koju generalno kao region imamo. 

Šta ako nam propadne i ova turistička sezona u koju Crna Gora polaže velike nade u smislu punjenja budžeta? Da li postoji opcija da se dodatno zadužimo? Šta čeka Crnu Goru?

Što se tiče ove turističke sezone, teško je biti optimista, brojke su velike, vakcinacije je prilično spora… Ukoliko propadne sezona, problemi Crne Gore su veliki. Svakako da postoje rješenja, ali ta rešenja uglavnom znače manji životni standard za stanovništvo, i veće probleme za kompanije. 

V.Radojević