Makarije Egipatski bio je  vizantijski monah, asketa i pisac, koji je, kao jedan od „otaca pustinje“, uticao na širenje monaškog ideala u Egiptu kao i na njegov dalji razvoj u okviru hrišćanstva. Bio je mlađi savremenik Antonija Velikog, a otac mu je bio sveštenik. Roditelji su ga natjerali da se oženi, međutim, supruga mu je ubrzo umrla, pa se odselio u Sketsku pustinju u kojoj je proveo punih 60 godina u borbi protiv samog sebe i svojih grjehova. Kada su ga jednom prilikom upitali zbog čega je toliko mršav čak i kada jede, on im je odgovorio „od straha Božijega“.Makarije je vremenom uspio da u tolikoj mjeri očisti svoju dušu od grešnih misli da ga je Bog obdario darom čudotvorstva, pa je tako Makarije mogao i da vaskrsava mrtve.

Njegovo smirenje zadivljavalo je ljude i demone, pa mu je tako jednom prilikom jedan demon rekao „Ima samo jedno, u čemu te ja ne mogu nadvladati; to nije post, jer ja ne jedem nikad ništa; to nije ni bdenje, jer ja ne spavam nikad“. „Nego šta je to?“ upita ga Makarije. „Tvoje smirenje“, odgovori demon.

Makarije je imao učenika, Pafnutija, kome je govorio „Ne osuđuj nikoga, i bićeš spasen“.

Makarije je živIo 97 godina. Devet dana pred smrt javili mu se iz onoga sveta sveti Antonije i sveti Pahomije i nagovestili mu da će kroz devet dana umrijeti, što se i dogodi. Još mu se pred samu smrt javio heruvim koji mu je otkrio u viziji blaženi svijet nebeski, pohvalio trud i vrlinu njegovu i rekao mu, da je poslat da mu uzme dušu u Carstvo nebesko. Umro je 390. godine.

(dnevno.rs)