Kako vremenske prilike utiču na na san i odmor

Da li ste primetili da različita godišnja doba ili određene vremenske prilike utiču na to kako se osećate ili kako spavate?

Premda su brojni aspekti dobrog sna pod kontrolom, jedan često zanemaren faktor je spoljašnja okolina. Promene temperature, vazdušni pritisak, vlažnost vazduha i padavine na nas utiču na više načina, pozitivno i negativno.

Kada je reč o snu, saznanja o uticaju vremena mogu da budu od koristi da se pripremite i ublažite umor.

U tom smislu zima je veoma važno godišnje doba. Mada hladniji, suvlji vazduh donosi neke koristi, atmosfera i promena sunčevih ciklusa mogu da imaju značajnu ulogu u kvalitetu sna. Prolećne, letnje i jesenje promene takođe utiču na nas na drukčiji način.

Nastavite da čitate ovaj članak da biste saznali kako vreme utiče na naš san i šta možemo da učinimo da bismo se bolje odmorili.

Kraći dani mogu da utiču na vašu biohemiju!

Kako se tokom jeseni i zime dani sve više skraćuju, sunce vidimo sve manje i manje. Ovo je posebno tačno ako ustajete pre izlaska sunca i ne napuštate posao pre mraka.

Vitamin D je važan za proizvodnju serotonina, a serotonin je važan za brojne funkcije uključujući i cikluse spavanja i budnosti. Naš glavni izvor vitamina D je sunčeva svetlost, što znači da ga nemamo dovoljno kada nema sunčeve svetlosti. Istraživanja su pokazala da nedostatak sunčeve svetlosti pojačava osećaj depresije i umora i povećava žudnju za ugljenim hidratima, jer je nivo serotonina nizak.

Niži nivo vitamina D se povezuje sa većom pospanošću tokom dana, a promene ciklusa svetlosti i tame utiču na način na koji naš organizam ispušta melatonin, što nas čini umornima ranije ili kasnije nego što je to uobičajeno.

Ako radite u zatvorenom prostoru, potrudite se da na nekoliko minuta tokom pauze (ili ujutru, ako je moguće) izađete na sunce. Ako ne možete redovno da izlazite napolje, onda radite blizu prozora. U jednoj studiji, kancelarijski službenici koji su sedeli blizu prozora bili su više izloženi beloj svetlosti i spavali su bolje, za razliku od onih koji nisu imali prozor u blizini.

Uticaj zime može da bude i ozbiljniji. Stanje koje se zove sezonski afektivni poremećaj (SAP), ili rekurentna zimska depresija, nastaje kada simptomi depresije postaju klinički i pokazuju jasna kolebanja u periodima jesen/zima i proleće/leto. Istraživanje povezuje SAP sa smanjenom delotvornošću sna i manje dubokog sna. SAP se češće dijagnostikuje kod žena i na severnim geografskim širinama, a leči se terapijom belom svetlošću i farmaceutski.

Hladniji vazduh pomaže da bolje spavate!

Temperatura ima važnu ulogu u spavanju i cirkadijalnom ritmu. Dok se vaš organizam priprema za pospanost i san, vaša unutrašnja temperatura neznatno pada i ostaje snižena, a počinje da raste nekoliko sati pre buđenja. (Temperatura jezgra neznatno pada i u vreme ručka, što takođe dovodi do pospanosti.)

Istraživanje kaže da niža ambijentalna temperatura pospešuje prirodni proces dubokog sna. Idealna sobna temperatura za odmor je između 15,5 i 210C, što donekle zavisi i od ličnih preferencija, odeće i posteljine. Niže temperature su dostižnije tokom zimskih meseci zahvaljujući hladnijem spoljašnjem vazduhu.

Ovaj efekat pada temperature možete višestruko da povećate ako se okupate u toploj kupki jedan do dva sata pre odlaska na spavanje, skidanjem dodatnih slojeva ili tako što ćete se pre nego što odete u hladan krevet nekoliko minuta trljati.

Vruć, vlažan vazduh otežava spavanje!

Dok je spavanje prijatnije pri nižim temperaturama, letnji vruć i vlažan ambijentalni vazduh može da dovede do suprotnog. Osećaj vrućine i lepljivosti nije samo fizički neprijatan, već može da spreči vaš organizam da utone u dubok san i dobije dobre hormone koji se ispuštaju u dubljim fazama odmora.

Osim stavljanja u pogon klima uređaja, sobu tokom noći možete da rashladite i plafonskim ventilatorom i otvaranjem prozora.

Takođe, nemojte da jedete neposredno pre odlaska na spavanje, jer  varenje blago podiže telesnu temperaturu. Bolju cirkulaciju vazduha obezbeđuju i posteljina i pidžame koje su lake i od prirodnih vlakana.

Kada je vreme toplo i temperature rastu, možda nećete spavati mirno i spokojno, što, verovali ili ne, dovodi do toga da bolje pamtite snove.

Prema američkoj Nacionalnoj fondaciji za san, ljudi u toku noći u proseku sanjaju četiri do šest puta, ali zaboravljaju 95 – 99% onoga šta su sanjali. Toplo vreme može da nam olakša da pamtimo ono o čemu smo sanjali – pa čak, pre svega, utiče i na ono šta sanjamo. Što vam je san lakši, to ćete se češće buditi posle svake REM faze (faze u kojoj sanjamo). To vam omogućava da zapamtite svoje snove, za razliku od onoga kada spavate čitave noći i nemate priliku da ih uhvatite. U tom smislu, toplo vreme može da vam oteža da se dobro naspavate tokom noći – posebno ako u stanu nemate najbolji klima uređaj – ali istovremeno ovo može da bude i dobro ako ste odlučni u nameri da dešifrujete svoje snove.