Crna Gora ostaje predvodnica, ali bez prečice do EU

Crna Gora, nakon odluke Islanda da ne obnovi pregovore sa Evropskom unijom, ostaje najnaprednija kandidatkinja za članstvo, smatraju sagovornici RTCG, ali upozoravaju da islandsko “ne” samo po sebi ne predstavlja prečicu do zadatog cilja. Andrea Popović iz Mreže za evropske politike Master naglašava da je sada odgovornost prije svega na Podgorici da završi reforme, dok hrvatski publicista Žarko Puhovski upozorava da tempo proširenja zavisi i od unutrašnjih problema same Evropske unije. Puhovski je uvjeren da su neke države u EU bile srećne zbog ishoda referenduma, da ne bi morale odlučivati čak ni o Islandu, koji ne bi bio problem.

Odluka Islanda da na referendumu odbije obnovu pregovora o članstvu u Evropskoj uniji ne ubrzava evropski put Crne Gore, ali njenu poziciju čini jasnijom, ocijenila je za naš radio izvršna direktorica Mreže za evropske politike Master Andrea Popović.

“Jer, ako smo zaista i sada zvanično predvodnica procesa, onda nije dovoljno da budemo najbolji kandidat, jer smo najbolji kandidat preko 14 godina. Sada moramo da budemo sposobni da završimo pregovore, jer se svakako evropski put ne mjeri time koliko smo ispred drugih, nego koliko smo mjeseci ili godina blizu članstvu”, kazala je Popović.

Nakon što je Island odbio povratak za pregovarački sto sa Evropskom unijom, Crna Gora se, prema ocjeni hrvatskog publiciste Žarka Puhovskog, ponovo vraća u prvi plan evropske politike.

“Sad je Crna Gora opet u prvom planu, ili će uskoro biti u prvom planu, i onda će se pokazati, bojim se, da se ipak ne radi toliko o Crnoj Gori, iako sigurno i u Crnoj Gori ima dosta problema, koliko o tome da u Evropskoj uniji u ovom trenutku nema baš atmosfere za proširenje. Uvjeren sam da su neke države u Evropskoj uniji bile srećne što se ovo juče dogodilo Islandu, da ne moraju odlučivati čak ni o Islandu, koji ne bi bio problem. I u ovom trenutku se bojim da je priča o 28. članici u 2028. godini još uvijek malo, rekao bih, prenapuhana”, rekao je Puhovski.

Kao jedan od ključnih problema, Puhovski izdvaja rasprave o budućoj arhitekturi Evropske unije, uključujući ideju “Evrope dvije brzine” i posebna pravila za nove članice.

“To što dvije velike države, Njemačka i Francuska, imaju veoma ozbiljne unutrašnje poteškoće, sa mogućnošću da političke snage koje su zapravo protivne eurointegracijama dođu u poziciju većine, a to se, izgleda, može dogoditi čak i u Poljskoj. Dakle, to bi bile tri od pet većih država i to bi značilo da će proces usaglašavanja, koji će se dogoditi kad-tad, veoma vjerovatno biti odložen za mjesece, a možda i godinu-dvije. U tome je problem, po mom sudu”, rekao je Puhovski.

Popovićeva napominje i da za Evropsku uniju islandsko “ne” predstavlja ozbiljno upozorenje.

“Jer, očigledno je da članstvo u Evropskoj uniji više nije politička ponuda čija se privlačnost može podrazumijevati. Na Zapadnom Balkanu imamo gotovo suprotan problem: države žele članstvo, neke pregovaraju oko deceniju i po, ali još čekaju dokaz da taj proces zaista završava ulaskom u Uniju. I to je danas očigledno slabost politike proširenja. Na jednom kraju Evrope Brisel mora objašnjavati zašto vrijedi ući u Evropsku uniju, a na drugom kraju Evrope zašto još vrijedi čekati”, rekla je Popović.

To što Crna Gora ostaje najnapredniji kandidat za članstvo nije razlog za slavlje, već za mnogo veću odgovornost, zaključuje Popović.

RTCG