EK: Crna Gora da ubrza reforme i osigura političko jedinstvo za zatvaranje poglavlja do kraja 2026. godine

Iz Kancelarije portparola Evropske komisije, za portal Bankar, saopštili su da je, kada je riječ o ispunjavanju kopenhaških ekonomskih kriterijuma, Crna Gora „umjereno pripremljena“ za razvoj funkcionalne tržišne privrede, te ukazuju i na zabrinjavajuće fiskalne ranjivosti, zbog visokih potreba za javnim finansiranjem, uključujući refinansiranje duga, povišene kamatne stope i stalni pritisak na povećanje socijalne potrošnje.

U vezi isplata iz Plana rasta za Zapadni Balkan, naveli su da Komisija finalizuje procjenu za isplatu naredne tranše, dok je Crna Gora u obavezi da u julu izvijesti o realizaciji drugog seta od još 11 reformskih koraka, koji su predviđeni do kraja juna 2025.

Takođe, dodaju i da će korišćenje eura od strane Crne Gore biti predmet pregovora u okviru poglavlja 17. Jedan od završnih kriterijuma predviđa dogovor sa EU o načinu primjene okvira za usvajanje eura, što tek treba da bude razvijeno i dogovoreno sa Crnom Gorom.

–Vlada Crne Gore je izrazila jasnu ambiciju da do 2028. postane članica Evropske unije. Koliko Evropska komisija smatra ovaj cilj realnim, posebno u pogledu ispunjavanja preostalih ekonomskih i institucionalnih uslova, i koje su ključne reforme koje treba ubrzati da bi ovaj rok bio ostvariv?

Pristupanje EU je proces zasnovan na zaslugama, gdje se svaki kandidat procjenjuje na osnovu sopstvenog napretka u ispunjavanju potrebnih kriterijuma. Komisija pozdravlja ambiciozan vremenski okvir Crne Gore za napredak na putu ka EU i zatvaranje preostalih poglavlja do kraja 2026. godine. Ovaj poduhvat zahtijeva intenzivan tempo rada i reformi, punu posvećenost i zajedništvo svih političkih aktera u sprovođenju EU agende, bez ometanja. Posebnu pažnju i dalje treba posvetiti vladavini prava. Komisija smatra da postoji opšti balans između napretka u oblasti vladavine prava i napretka u drugim oblastima. Iako je u junu 2024. ostvaren važan korak ispunjavanjem privremenih mjerila za poglavlja o vladavini prava, Crna Gora sada mora da ispuni sva završna mjerila za poglavlja 23 i 24 i obrati pažnju na sve temelje – uključujući i potpuno usklađivanje sa viznom politikom EU. U decembru 2024. održana je 17. međuvladina konferencija na kojoj su privremeno zatvorena tri pregovaračka poglavlja… Komisija podržava ovaj napredak i nastavlja da podržava ambiciozni plan Crne Gore za zatvaranje pregovora do kraja 2026, ukoliko budu ispunjeni relevantni uslovi. Vremenski okvir zavisi od sposobnosti Crne Gore da nastavi sa sprovođenjem potrebnih reformi, što će omogućiti privremeno zatvaranje dodatnih poglavlja.

-Plan rasta za Zapadni Balkan predviđa povećanu finansijsku podršku i ubrzanu integraciju u jedinstveno tržište EU. Kako Evropska komisija vidi koristi za Crnu Goru od ovog plana i koje uslove država mora da ispuni da bi u potpunosti iskoristila ovu inicijativu?

Plan rasta za Zapadni Balkan pruža mapu puta za približavanje ekonomija regiona Evropskoj uniji. Cilj je postepeno omogućavanje pristupa jedinstvenom tržištu, čime građani regiona mogu ranije osjetiti koristi integracija. U okviru ovog plana, Crna Gora je izradila Reformsku agendu koja obuhvata reforme u oblasti vladavine prava, temeljne i socio-ekonomske reforme. Komisija je odobrila ovu agendu 23. oktobra 2024. godine. Za pokretanje reformi, Evropska komisija je, na zahtjev Crne Gore, u maju isplatila prvu tranšu od 12,5 miliona evra, što je 7% ukupnog iznosa predviđenog ovim instrumentom. Prvi set reformi obuhvata 14 koraka, uključujući dodatne mjere transparentnosti u javnim nabavkama, usvajanje Prostornog plana Crne Gore, nacionalni plan za razvoj širokopojasnog interneta, unaprjeđenje integriteta inspekcijskih službi, sprovođenje paketa za integraciju električne energije i izdavanje sertifikata o energetskoj efikasnosti, dalje usklađivanje sa viznim režimom EU i imenovanje predsjednika Vrhovnog suda. Komisija finalizuje procjenu za isplatu naredne tranše, dok je Crna Gora u obavezi da u julu izvijesti o realizaciji drugog seta od još 11 reformskih koraka, koji su predviđeni do kraja juna 2025.

-Kako Evropska komisija ocjenjuje napredak Crne Gore u ispunjavanju kopenhaških ekonomskih kriterijuma, posebno u pogledu makroekonomske stabilnosti i funkcionisanja tržišne privrede?

Godišnji izveštaj za 2024. zaključuje da je Crna Gora umjereno pripremljena za razvoj funkcionalne tržišne privrede. Komisija bilježi snažan ekonomski rast, podstaknut privatnom potrošnjom i investicijama, ali ukazuje na fiskalne ranjivosti zbog visokih potreba za javnim finansiranjem, uključujući refinansiranje duga, povišene kamatne stope i stalni pritisak na povećanje socijalne potrošnje. Ekonomski reformski program Crne Gore za period 2025–2027. predviđa dalje pogoršanje budžetskog deficita u 2025. na 3,5% BDP-a, uz blago poboljšanje naredne dve godine, dok se javni dug očekuje iznad 60% BDP-a tokom cijelog perioda.

-Ima li Evropska komisija konkretne preporuke za unaprjeđenje konkurentnosti i produktivnosti Crne Gore, s obzirom na njenu veliku zavisnost od turizma i uvoza, kao i izazove na tržištu rada?

Preporuke Komisije, sadržane u procjeni najnovijeg Ekonomskog reformskog programa, uključuju unaprjeđenje poslovnog okruženja, podsticanje razvoja privatnog sektora, napredak u zelenoj i digitalnoj tranziciji i jačanje ljudskog kapitala. Ovi izazovi se rješavaju kroz ključne strukturne reforme u okviru Reformskog plana pod okriljem Plana rasta za Zapadni Balkan. Takođe, investiciona konferencija planirana za jesen 2025. treba da podstakne dodatna ulaganja iz EU i pomogne u diverzifikaciji ekonomije.

-Kako Komisija ocjenjuje spremnost finansijskog sektora Crne Gore za integraciju u jedinstveno finansijsko tržište EU, uključujući potencijalne rizike i potrebne regulatorne reforme, s obzirom na to da Crna Gora koristi euro bez formalnog članstva u eurozoni?

Bankarski sistem Crne Gore, koji dominira finansijskim sektorom, ostaje stabilan i profitabilan. Postepena integracija sa finansijskim tržištem EU dobro napreduje, a potrebne regulatorne reforme – usklađivanje sa pravnom tekovinom EU i tehnička prilagođavanja, kao što je dostizanje tehničke i operativne spremnosti za SEPA – treba da budu završene tokom 2025. godine. Korišćenje eura od strane Crne Gore biće predmet pregovora u okviru poglavlja 17 – ekonomska i monetarna politika. Jedan od završnih kriterijuma predviđa dogovor sa EU o načinu primjene okvira za usvajanje eura, što tek treba da bude razvijeno i dogovoreno sa Crnom Gorom.

Bankar