Stručnjaci u školama prepoznaju potrebu za jačanjem kompetencija za rad sa marginalizovanim mladima
LGBT Forum Progres i Socijalni Centar objavljuju rezultate istraživanja “Škola za sve? Percepcija i stanje marginalizovanih mladih u srednjim školama Crne Gore” koje otkriva ozbiljne nedostatke u sistemu podrške vulnerabilnim učenicima.
U istraživanju je učestvovalo 32 stručna radnika pedagoško-psiholoških službi iz srednjih škola širom Crne Gore, pri čemu su sve učesnice bile žene, što odražava realnu rodnu strukturu u ovoj profesiji. Uzorak je obuhvatio predstavnike iz sve tri regije – centralnu regiju predstavlja 46,9 odsto ispitanika, sjevernu 31,3 odsto, a južnu 21,9 odsto.
Stručna lica prepoznaju prisustvo marginalizacije u školama, pri čemu 31,3 odsto smatra da uglavnom nije prisutna, 28,1 odsto da je povremeno prisutna, dok 21,9 odsto navodi da uopšte nije prisutna.
“Kao glavni faktori marginalizacije izdvajaju se socioekonomski položaj (43,8 odsto), kategorija “drugo” (34,4 odsto), rodni identitet i seksualna orijentacija (28,1 odsto), kao i porodični problemi (28,1 odsto). Etnička pripadnost je prepoznata kao faktor kod 18,8 odsto ispitanika, dok su poteškoće u učenju (12,5 odsto) i invaliditet (9,4 odsto) manje zastupljeni”, dodaje se.
Zanimljiv podatak istraživanja jeste da čak 84,4 odsto pedagoga i psihologa nikad nije imalo specijalizovanu obuku za rad sa marginalizovanim mladima, dok je samo 15,6 odsto prošlo kroz takvu edukaciju.
“Posebno zabrinjavajući podatak tiče se nasilja u porodici – čak 46,9 odsto stručnjaka procjenjuje da se ovo povremeno dešava, 40,6 odsto da se rijetko susreću sa ovim slučajevima, dok 9,4 odsto procenjuje da mladi veoma često imaju iskustva sa nasiljem u porodici. Što se tiče vršnjačkog nasilja, 43,8 odsto ispitanika navodi da se povremeno susreće sa takvim slučajevima, dok se 40,6 odsto rijetko susreće sa ovim problemom”, navodi se.
Istraživanje je otkrilo i značajne probleme u saradnji između škola i drugih institucija.
“Samo 25 odsto škola redovno sarađuje sa Centrima za socijalni rad, dok 40,6 odsto povremeno sarađuje, 25 odsto ima slabu saradnju, a 9,4 odsto uopšte ne sarađuje sa ovim institucijama”, pokazalo je istraživanje.
Kada je u pitanju adekvatnost školskog sistema u odgovoru na potrebe marginalizovanih mladih, dominantan je umjeren stav – 81,3 odsto ispitanika smatra da sistem u određenoj mjeri odgovara na ove potrebe.
“Kritičke ocjene su zastupljene u manjem obimu – 12,5 odsto smatra da sistem odgovara nedovoljno, dok samo 3,1 odsto ocenjuje da uopšte ne odgovara. Na pozitivnoj strani, takođe samo 3,1 odsto smatra da sistem u potpunosti odgovara potrebama marginalizovanih mladih”, navodi se.
Stručna lica jasno prepoznaju nedostajuće kompetencije – 68,8 odsto smatra da su pedagoško-psihološke službe djelimično osposobljene za rad sa marginalizovanim mladima, dok 21,9 odsto eksplicitno navodi da je potrebna dodatna edukacija. Samo 9,4 odsto smatra da su u potpunosti osposobljeni za ovaj rad.
Kao najveći nedostatak u radu sa marginalizovanim mladima izdvaja se nedostatak stručnih edukacija i treninga (71,9 odsto), praćen potrebom za više osoblja (43,8 odsto) i boljom međuinstitucionalnom saradnjom (46,9 odsto). Finansijska podrška predstavlja izazov za 31,3 odsto stručnjaka.
Ohrabrujuć je podatak da 78,8 odsto pedagoga i psihologa izražava zainteresovanost za dodatnu obuku o radu sa marginalizovanim mladima, što u kombinaciji sa identifikovanim nedostacima predstavlja priliku za razvoj programa stručnog usavršavanja.
“Rezultati sprovedenog istraživanja jasno pokazuju da postoji ozbiljan deficit u pripremi stručnih lica za rad sa marginalizovanim mladima. Potreban nam je sistemski pristup koji uključuje obavezne obuke, jačanje kapaciteta škola i poboljšanje saradnje između institucija”, izjavila je Milica Špajak iz LGBT Forum Progresa.
Na osnovu rezultata, organizacije pozivaju na hitno unapređenje sistema kroz razvoj sveobuhvatnih programa obuke, povećanje broja stručnjaka u pedagoško-psihološkim službama, uspostavljanje funkcionalne mreže podrške između škola i drugih institucija, kao i rad na smanjenju stigme u školskim zajednicama.
