Demokrate postavile uslove da uđu u Odbor za izborne reforme, evo šta traže

Predsjednik Kluba poslanika Demokrata, Boris Bogdanović, podnio je jutros 9 amandmana na Predlog Odluke o izmjenama Odluke o obrazovanju odbora za dalju reformu izbornog i drugog zakonodavstva.

Amandmani su podnijeti saglasno sinoć javno objavljenim uslovima za rad na sveobuhvatnim izbornim reformama, saopštile su Demokrate.

“Usvajanjem pomenutih amandmana, konačno bi bio usvojen ‘Briselski plan’ Demokrata i URA-e koji je dobio podršku komesara Hana prošle godine u Briselu, čime bi se stvorili preduslovi da Demokrate zajedno sa svim drugim opozicionim kolegama krenu u rad na sveobuhvatnim izbornim reformama u Okviru odbora za sveoubuhvatnu reformu izbornog i drugog zakonodavstva”, navodi se u saopštenju.

Ukoliko se usvoje svi predloženi amandmani, bez dodatnih izmjena i obesmišljavanja, iz Demokratske Crne Gore ističu da su spremni da zajedno sa svim opozicionim kolegama koji su već članovi Odbora, uzmu učešće u radu Odbora za sveobuhvantu reformu izbornog i drugog zakonodavstva.

“U suprotnom, nećemo učestvovati u simulaciji demokratije i kozmetičkim reformama”, ističu iz te partije.

I u slučaju da amandmani budu prihvaćeni, odnosno “Briselski plan” Demokrata i Građanskog poktreta URA, dodaju, nastaviće bojkot i neće se vratiti u redovan rad Parlamenta. Ovim, kao su kazali, iskazuju spremnost da zajedno sa svojim opozicionim kolegama rade u Odboru za sveobuhvantu reformu izbornog i drugog zakonodavstva.

Demokrate smatraju da njihovi amandmani ni na koji način ne onemogućavaju opoziciju da dođe do tehničke Vlade. Oni dodaju da ostaju privrženi Sporazumu o budućnosti.

“Naglašavamo i ovom prilikom da smo spremni da zajedno sa drugim političkim subjektima bojkotujemo naredne parlamentarne izbore ukoliko se ne obezbijede uslovi za fer, slobodne i poštene izbore i ukoliko se ne usliše ostali zahtjevi opozicije poput formiranja prelazne Vlade čiji bi mandat, kako su navele naše opozicione kolege trajao najmanje godinu dana, a u kojoj svakako ne bi učestvovali, jer sa DPS-om nikada nećemo učestvovati u vršenju vlasti, što je poznato i javnosti, ali i našim opozicionim kolegama, ali koju hoćemo podržati ako bude formirana saglasno Sporazumu o budućnosti”, navodi se u saopštenju.

Demokrate će učestvovati u radu ad hoc parlamentarnog odbora zajedno sa opozicionim kolegama koji su već u Odboru samo ako se naziv odbora promijeni u “Odbor za sveobuhvatnu reformu izbornog i drugog zakonodavstva” i ako uslovi predočeni u “Briselskom planu” Demokrata i Ura iz juna 2018. godine, budu prihvaćeni.

Traže i da se definiše implementacija svih, a ne samo nekih preporuka OEBS/ODIHR povodom parlamentarnih izbora 2016. godine i predsjedničkih izbora 2018. godine, saglasno važećem Ustavu Crne Gore, u cilju povećanja transparentnosti i profesionalizma institucija koje su uključene u izborni proces (posebno Državne izborne komisije i Agencije za sprječavanje korupcije).

Učestvovaće, kako dodaju, u radu odbora ako se predvidi osnivanje nezavisnog tijela/odbora za nadzor nad dosljednom primjenom usvojenih zakona i podzakonskih akata te ostvarivanja prava i sloboda učesnika u izbornom procesu. Napominju da je to rješenje parlamentarna većina uklonila iz Briselskog plana.

“Ako se definiše rješenje da odbor odobrava i predlaže predlog zakona o nacionalnom javnonom emiteru RTCG uključujući izmjene načina izbora Savjeta RTCG u Skupštini CG, kao i pravno rješenje koje će omogućiti izbor novog Savjeta RTCG odmah nakon usvajanja novog zakona o nacionalnom javnom emiteru Radio i televizija Crne Gore; Napomena: Aktuelni odbor je imao pravo samo da razmatra Nacrte koje utvrdi Vlada. Takođe, aktulnim rješenjem je bilo predviđeno da se novi savjet RTCG ne bira odmah, već u nekom primjerenom roku, što znači da bi aktuelni partijski savjet nastavio da upravlja RTCG do kraja izbora”, navodi se u saopštenju.

Jedan od zahtjeva je i da se definiše rješenje da odbor odobrava i predlaže predloge zakona o medijima uz analizu seta medijskih zakona, sa eventualnim izmjenam i dopunima uz napomenu da je aktuelni odbor imao pravo samo da razmatra Nacrt kojeg utvrdi Vlada.

“Ako odbor definiše rješenje u onim slučajevima u kojima se princip konsenzualnog odlučivanja ne može postići, a postoji podrška članova Odbora koja garantuje postizanje tročetvrtinske većine u Odboru (11 od 14 članova Odbora), takav predlog može biti utvrđen bez obzira na nepostojanje konsenzusa; Napomena: Aktuelno rješenje je omogućavalo da čak samo 7 od 14 članova Odbora može predložiti izborno zakonodavstvo”, navodi se u saopštenju.