Gajević: Mutne radnje oko zatvaranja Duvanskog kombinata posao za tužioca

Taj dan, kaže predsjednica Gradskog odbora Podgorica i član Centralnog odbora GP URA Jasna Gajević, nije daleko.

“Duvanski kombinat se pridružio mnogobrojnim preduzećima koje je DPS uspio da zatvori. No, kada je Duvanski kombinat u pitanju, tu se ne stavlja tačka. Prije, zarez. Kao feniks će, koliko sjutra, da nikne Novi duvanski kombinat, koji, gle čuda, sa sebe stresa sve balasti starog DKP-a: dug od 30 miliona eura, bilo kakve obaveze prema radnicima, a čak je i gospodin Baća Radović odlučio da ih “časti” da godinu dana ne moraju da plaćaju po 70.000 eura mjesečno (na račun korišćenja zemljišta koje je on kupio, a DKP nije oslobodio slučaj analogan čuvenoj Limenci), što je stari DKP uredno radio. Iz UAE se dovodi “strateški investitor”, čije interese zastupa kontroverzni biznismen iz Bara”, rekla je Gajević.

Prema njenim riječima, predstavnici radnika suočavaju se sa totalnom opstrukcijom tima koji sprovodi privatizaciju, “jer oni na svaki način pokušavaju da se nađu pri ruci investitoru dok su im radnici samo balast. Malo je reći da su brojne odredbe Ugovora vrlo problematične”.

“Druga odredba se odnosi na remont bez vremenskog ograničenja, a koji treba da obave 4 radnika iz Pakistana koji su došli bez ikakve opreme. Zar je moguće da u Duvanskom kombinatu nema stručnjaka koji bi uradili remont već se moraju dovodit iz Pakistana? Država obećava otpremnine radnicima koji su otišli u penziju , kao i radnicima koji dobiju otkaz. Odakle? Iz budžeta. A šta je budžet? Naš zajednički džep”, istakla je Gajević.

Ona smatra da Prijedlogom ugovora (koji je dugo skrivan od javnosti) nisu predviđene nikakve garancije, ni za radnike, ni za imovinu države Crne Gore.

“Svi mi, rođeni do 80-ih prošlog vijeka, s nostalgijom se sjetimo preduzeća koja je Crna Gora tada imala, a sada više nema. Prisjetimo se i da su pojedine od tih fabrika zapošljavale i po nekoliko hiljada radnika, a sada se hvalimo „gigantima“ u kojima ima sreću da radi desetak ljudi. Od Pljevalja do Bara, od Cetinja do Rožaja postojali su proizvodni pogoni i u njima radnici. Sada su to samo priče za malu djecu, pred “laku noć”, u koje i oni teže povjeruju nego u Pepeljugu. Da ne pominjemo radničke autobuse, radničke menze, radnička odmarališta”, naglasila je Gajević.

Podgorica je, dodaje, prošla isto kao ostatak zemlje.

“Gasilo se preduzeće za preduzećem. Nečije hale su postali magacini, neke zvrje prazne i sve teže odolijevaju zubu vremena, a nekima, kao “Marku Radoviću“, nestao je svaki trag. Tu se sad šepuri “čuvena“ Delta. Jedno preduzeće se, pod misterioznim okolnostima, decenijama opiralo opštem trendu. Opstajalo je, uprkos svemu. Više puta je nestajalo pa vaskrsavalo, radilo punom parom dok su mu se dugovi drastično uvećavali. Prvenstveno dugovi prema državi, tj. prema nama, građanima, kojima svaki dug dođe na naplatu. I danas je, zvanično, toj agoniji došao kraj. Duvanski kombinat se pridružio desetinama preduzeća na čije postojanje je ova vlast stavila tačku. Za 27 godina vladavine u tom „sportu“ postigli su najbolje rezultate”, zaključila je Gajević.