IZVOZ HRANE IZ CG DRASTIČNO OPAO: Abazović tvrdi da proizvodimo i izvozimo mnogo više hrane, statistika ga demantuje

Uočljivo je da je izvoz metala u periodu januar oktobar 2022. godine, porastao za oko 86 miliona evra u odnosu na period januar oktobar 2021. godine, ili čak 94%, a da učešće metala u ukupnom izvozu čini približno jednu trećinu ukupnog izvoza”, kaže Drecun.

Komentarišući izjavu premijera, Drecun kaže da “službe koje pripremaju podatke za javna obraćanja premijera, moraju voditi računa o podacima, jer posebnu težinu ima podatak koji saopšti premijer”.

“Kad je bazna godina niska onda i veoma mali rast, izražen u procentima, daje utisak o enormnom rast”, kaže Drecun.

I Filip Radulović, iz Pokreta Evropa sad, kaže da nije uspio u zvaničnim i javno dostupnim statističkim podacima pronaći izvor informacije koju je premijer Abazović podijelio sa ministrima poljoprivrede i šefovima delegacija članica Stalne radne grupe za ruralni razvoj Jugoistočne Evrope, i sa crnogorskim građanima.

“Nismo identifikovali konkretne pomake u poljoprivrednoj proizvodnji što izaziva sumnju u vjerodostojnost podatka ili potencijalno ukazuje na kratkoročnu šok pojavu koja nije održiva i ne odgovara ciljevima straškog planiranja razvoja poljoprivredne. Stoga, neophodno je ući u dublju analizu, sagledati relativne brojke, uporediti podatke regionalno i vremenski, i tek onda izvesti zaključak o navedenoj brojci”, kaže Radulović.

Kada je u pitanju povećanje proizvodnje i izvoza hrane, o čemu se, sa najviših državnih pozicija u kontinuitetu govori kao o razvojnom potencijalu, Drecun kaže da budžet za poljoprivredu mora biti najmanje 200 miliona eura.

“Budžet se mora praviti na osnovu strateških opredjeljenja Vlade, a ne na osnovu kompromisa petnaestak stranka koje treba da podrže budžet. Kada imate takvu političku razuđenost normalno je da se opšti interes podredi zbiru partijskih interesa. Prvi korak mora biti politička odluka da je poljoprivreda prioritet Crne Gore. Kad kažem poljoprivreda, ja tu podrazumijevam i proizvodnju hrane, a ne samo zbir poljoprivrednih gazdinstava. Budžet za poljoprivredu mora biti najmanje 200 miliona evra. To ne znači da je to dovoljno, ali daje snagu državi da podržava određene agro-programe i projekte. Za početak, treba racionalizovati kapitalni budžet, koji je pun projekata nižeg prioriteta u odnosu na poljoprivredu. Zatim treba smanjiti izdatke za spoljne konsultantske usluge, koji čine oko 25% ciljanog iznosa od 200 miliona evra. Uz to, CBCG treba da formira regulatorni okvir supervizije koji će bankama dati više prostora da podrže ulaganja u poljoprivredu. IRF treba da nastavi podršku malim proizvođačima hrane. Ulaganja u stakleničku proizvodnu, na način kako je to uradila Strumica u S. Makedoniji. Ulaganja u poljoprivredu, ako su dobro sinhronizovana sa državom, donose veoma brz povrat investicije. Dakle, budžet treba da razvojni, a ne potrošački. Potrošački budžet samo doprinosi većem rastu spoljnotrgovinskog deficita”, kategoričan je Drecun.