KAKO SE U PODGORICI PEČE RAKIJA: Vodič za mlade naraštaje koji o tome znaju jedino preko Googla

Stiže jesen i još malo će nam zalupati na vrata blatnjavim čizmama, a mi ćemo početi da prizivamo onih +40 zbog kojih smo jaukali svo ljeto. Počećemo sa obaveznim svakodnevnim jadikovkama – kako pada kiša, kako duva vjetar, kako opada lišće, kako ovo, kako ono…

Da presječemo. Jesen nam donosi mnogo vrh stvari, recimo fudbal i Ligu šampiona uz hladno pivo, ajvar i kisele paprike, smokve i sok od divljeg šipka. Početak škole i studija. Dosadnu radnu svakodnevnicu u kojoj nećemo boljoglavati kako da strknemo iz kancelarije i ispijamo dojč po podgoričkim kafićima, ili se spuštimo u Petrovac na Lučice, ili na Jaz.

I normalno, branje grožđa i pečenje pravog domaćeg vina i rakije.

Kako poslednjih nekoliko godina pečem rakiju sa jednom kul ekipom, mogu reći da sam postao pasionirani ljubitelj ovog događaja. Samo zbog toga jedva čekam jesen iako sam ljetnji tip. Sunce, more, cice i te stvari.

PRIPREME

Odbacim tašnu, mašnu, kravatu i lap top ( jer, ništa od toga NE DOLAZI U OBZIR ako hoćeš da budeš dio ekipe), obučem pocijepane farmerice i raspalu majicu koju su mi davno, baš davno, dali na nekom presu koje je pravilo Nikšićko, mjesec dana vršim kondicione pripreme tako što tresnem po jednu lozu čim ustanem, jer, ako mislite da pečete rakiju, ne možete da pijete “jupi” kraj kazana. Jednostvano, ne ide!

-Nemoš šule peći rakiju i pisati sjupija, govorio je moj kolega koji nas sad gleda odozgo i kome, evo četiri godine, pravimo omaž svake jeseni, pečući rakiju, mada je on preferirao pivo. Ja još uvijek pišem “sjupija”, ali kad se peče rakija, sve i da oću, ne daju mi.

Ono što me iznenadilo, za ovo vrijeme otkako sam otkrio ovaj događaj vrhunskog zadovoljstva, je da mladi ljudi u Podgorici, pa ni sirom Crne Gore, mimo djelova na sjeveru, nemaju predstavu kako se uopšte pravi rakija. Za njih je to tajanstveno okupljanje klanova svake jeseni, ravno aktivnostima neke sekte koja baja nešto kraj vatre. Najdalje je u svojoj spoznaji otišao jedan student elektrotehnike koji mi je rekao – Ma, to ćale svake godine okuplja neko društvo i bleje po svu noć u dvorištu!

E pa, sad ćemo, đeco da vam ispričamo šta u stvari, starci rade, kad “bleje” u dvorištu oko kazana.

Normalno, ako mislite da se uopšte primaknete tim blejačima, zajebite tekovine moderne tehnologije, rep i hard rock, Google, i sve te stvari.

POČINJEMO

Berba grođa je u Podgorici već zavrsena, a bogme i rakija skoro svud ispečena. Malo kasnim, ali nika nije kasno za ovakve dogadjaje! Branje groždja je procjena domaćina, kada je grožđe zrelo, slatko i sočno za branje. Treba ga ubrati prije nego počne da vene na granama. Moja ekipa je grožđe već obrala, a i rakiju smo ispekli. Malo sjevernije i visočije od Podgorice, groždje se bere kasnije.

Grožđe se melje i stavlja u bačvu otvorenog tipa, koju negdje zovu i badanj. Tada se mjeri slad groždanog odnosno nefermentiranog soka. Nefermentirani treba da ima nešto više od 20 odsto prirodnog šećera, ali kako to često nije tako, dodaju se male količine šećera koje se miješaju sa vodom i sipaju u badanj da bi se dobio zadovoljavajući slad.

Samljeveno grožđe treba da stoji dvadeset četiri časa, a nakon toga  sok treba da se otoči i pohranjuje se u sudove od drveta, nerđajućeg čelika ili u betonske kontejnere, gdje se dešava proces fermentacije.

Ukratko, tako nastaje vino. Kul, a?

Ono što ostaje nakon odvajanja preteče vina, naziva se trop (drop, komina). Trop je ono što je ostalo nakon otakanja soka, to jest koža grožđa, sjeme i peteljka.

E, to sve, fermentira petnaest do dvadeset dana, s tim da se miješa tri do četiri puta dnevno. Nakon vrenja, na svakih sto litara u njemu se nalazi šest litara čistog alkohola i 50 odsto suve materije i spreman je da se tranformiše u bezbojno naše drago piće – lozovaču.

PEČENJE

Treba nam rakijski kazan, napravljen od željeza sa bakarnim poklopcem. Iz poklopca izlazi bakarna cijev koja ide sve do bačve u kojoj se nalazi hladna voda.

Bakarna cijev se spušta u bačvu, i uvija se spiralno do dna gdje se nalazi otvor kroz koji izlazi destilat. Na ložištu se loži vatra, a iznad ložišta se nalazi bakarni sud u koji se usipa trop.

Dakle, bakarni sud se zagrijava što dovodi do isparavanja tropa koji prolazi kroz cijev i kad uđe u bačvu sa hladnom vodom, para se hladi i curi dragocjena tečnost.

Kvalitet rakije se stalno mjeri i kada procenat alkohola bude između četrdeset i četrdeset pet posto, cijev se skida, a ono rakije što je iscurilo se pohranjuje u burad, čaše, flaše ili direktno u grlo. Ostatak tropa se prosipa, kazan i cijev se peru, ugrijana voda iz bačve se zamjenjuje hladnom vodom.

PROIZVODI

Kad krene iz kazana, ono što se prvo pojavi, ne preporučujem za konzumiranje. Te prve kapi imaju oko 70 odsto alkohola, i uglavnom su za izbjegavanje što se tiče pića. Može za pranje prozora, dezinfekciju rana i slične stvari.

E, nakon toga dolazi prava domaća loza. Ovo je već nešto drugo. Ima 40 do 45 odsto alkohola i – polijećemooooooo!

Normalno, moram da vas upozorim – izbjegavajte brlju i šećerušu! Brlja ima ispod 30 odsto alkohola a šećeruša ima mnooogo vještačkog šećera, sve sa ciljem da se pojača količina i uvali nekome za koga vas nije briga. Ove dvije varijante se često na kvarnjaka prodaju u kafanama kao – domaća rakija. Normalno, pravim rakijašima i dugogodišnjim blejačima kraj kazana ne mogu podvaliti.

ŠTA VAM TREBA?

Prvo i osnovno, treba vam dobra ekipa blejača koji peku rakiju. Bez njih, nemate  nikakve šanse! Samo gledajte šta oni rade i – kopirajte! Oni su godinu dana mazili i pazili svoje vinograde i sad je došao taj sveti čas. Ako uspijete da se ušlepate u neku tajnu sektu blejača, na konju ste! Oni su, inače, najrasprostranjenija sekta diljem Crne Gore, tako da to ne bi trebalo da bude teška misija.

Da ne zaboravim, uz rakiju ide i krtola na žaru, pršuta, sir, skorup, šta je kome volja.

EPILOG 

Dakle, više nisi vrh frajer (cura) ako znaš da kodiraš, praviš sajtove, visiš na društvenim mrežama, googlaš na engleskom, piješ “jupi” ili nezašećerenu limunadu. To danas radi kompletna “japi” generacija. Bićeš frajer kad ispečeš prvu litru SVOJE rakije i okačiš na Fejsbuk fotku sa ove seanse, na kojoj si u izbucanoj majci, zakrvavljenih očiju od vatre, a bogme i od rakije. I da ne zaboravim, Podgoričanke su mi rekle da im je moj glas promukao od pjevanja “Setajući pored Ljubovića…” tako – seksi!

Napomena i upozorenje: Čuvajte se da se ne navadite i pokušavate često da ponavljate običaje koji prate pečenje rakije i van jesenjeg termina ove svetkovine. Ona je tako vrijedna upravo zato što se dešava jednom godišnje.

R.Vračar