Knežević: Anketni odbor prvo da sasluša Duška Markovića

U toku je druga sjednica Anketnog odbora radi prikupljanja informacija o postupanjima državnih organa u slučajevima politički motivisanih ubistava koja su se dogodila od uvođenja višestranačja do danas, kao i okolnostima fizičkih napada i prebijanja novinara i drugih slobodnih intelektualaca od strane policijskih službenika poznatih kao „Crne trojke“, a za koje su se u javnosti pojavljivale informacije da su bile zadužene za prebijanje političkih neistomišljenika tadašnje vlasti.

Sjednici prisustvuje i ministar pravde Bojan Božović.

Božović je pojasnio detalje tužilačkih i sudskih postupanja u slučaju jednog broja napada na javne funkcionere, novinare i druge slobodne intelektualace, kako bi odbor mogao da se izjasni da li ima mandat da pokrene parlamentarnu istragu.

Posebno je riječ o ubistvima Pavla Bulatovića, Duška Jovanovića, Slavoljuba Šćekića, Darka-Belog Raspopovića, Gorana Žugića, Miloša-Miška Krstovića, Mladena Klikovca, Blagote-Baje Sekulića i Srđana Vojičića. Odbor bi mogao da se bavi i slučajevima napada na veći broj novinara i intelektualaca, a to su Duško Jovanović, Gojko Mitrović, Tufik Softić, Željko Ivanović, Radovan Aleksić, Predrag Šuković, Vojo Laković, Mladen Stojović, Jevrem Brković, Momir Vojvodić i Aleksandar Saša Pejanović. Iskazana je i spremnost da se podrži predlog DPS-a – da se ispitaju atentat na Vuka Draškovića u Budvi i hapšenje grupe u hotelu Crna Gora uoči predsjedničkih izbora 1997. godine.

Ministarstvo pravde je dalo tumačenje da li se za neke slučajeve vode aktivni postupci, kako bi bila donijeta odluka da li odbor može da se upusti u pokretanje parlamentarne istrage.

Poslanik DPS-a Oskar Huter zatražio je od Božovića da objasni čime odbor može da se bavi, na šta je ministar odgovorio da je to propisano zakonom o parlamentarnoj istrazi.

Božović je rekao i da savjetuje da se Anketni odbor fokusira na predmete koji su pravosnažno riješeni ili gdje nikakvi predmeti nijesu ni formirani.

„Mi u slučaju ubistva Duška Jovanovića možemo govoriti o pravosnažnosti presude, ako bude nekih novih dokaza, intervenisaće tužilaštvo. Mislim da u vezi Slavoljuba Šćekića, pošto se postupak vodi, mislim da je to van fokusa. U slučaju Srđana Vojića, rješenjem Apelacionog suda je postupak obustavljen usljed smrti okrivljenog. Što se tiče Darka-Belog Raspopovića, Gorana Žugića, Miloša-Miška Krstovića, Mladena Klikovca i Blagote-Baje Sekulića, nijesu ni formirani predmeti, pa možemo da govorimo o tome zašto ih nema“, rekao je Božović.

On je rekao da bi mogao tražiti informacije iz Srbije da li se nešto radi u predmetu pokušaja ubistva Vuka Draškovića u Budvi 2000. godine, ali da bi odbor u principu mogao i time da se bavi.

Milan Knežević (DNP/ZBCG) predložio je da predstavnik tužilaštva bude uvijek prisutan na sjednicama odbora, kako se ne bi tokom rada ulazilo u tuđe nadležnosti.

„Mislim da nemamo puno vremena, i ne možemo da pun čekamo na još odgovora“, rekao je Knežević.

Predsjedavajući odboru Andrija Nikolić (DPS) rekao je da ipak prisustvo predstavnika tužilaštva možda ne bi bila dobra ideja, jer bi se tek onda ušlo u zonu da se razgovara o tome da odbor preuzima funkciju tužilaštva.

Knežević je rekao da je spreman da odustane od tog predloga ako ministar pravde ima neki drugi, ali ideja je da se uštedi vrijeme i omogući efikasan rad.

Božović je rekao da Ministarstvo pravde nema nadležnosti u „živim“ predmetima, i zato zavisi od informacija koje dobija. Međutim, kaže da će protok informacija biti maksimalno ubrzan, a spreman je i da on lično što više bude na sjednicama odbora.

„Ili umjesto mene, ovlašćeni predstavnik. Član Ministarstva pravde je i član Tužilačkog savjeta, što onda uzbrzava dobijanje informacija o predmetima“, rekao je Božović.

Jovan Vučurović (NSD/ZBCG) rekao je da odbor nije ni sud ni tužilaštvo, ali može podstaći sudije i tužioce da stvari pokrenu sa mrtve tačke. Naveo je da nije naodmet da neko od tužilaca bude na sjednicama.

Nikolić je rekao da se može pojaviti potreba da se nekad pozove tužilac, ali nema osnova da se nametne obaveza tužiocu da stalno dolazi na sjednice.

„Bojim se da bi se i time dao prizvuk prisvajanja tuđih nadležnosti“, rekao je Nikolić.

Boris Mugoša (SD/ES) kaže da tužilac i ako bi dolazio na sjednice ne bi ni mogao da učestvuje u raspravi.

„Nije suština Anketnog odbora milion slučajeva, to će prilično da iskomplikuje stvari. Predlažem da ako za neke slučajeve postoji namjera da se može ući u diskusiju, onda da odredimo termine i da Anketni odbor počne da konkretno radi. Tri mjeseca će brzo proći“, kazao je Mugoša.

Knežević je predložio da bivši premijer i šef ANB-a Duško Marković bude prvo saslušan na Anketnom odboru. Kaže da bi to bilo važno, jer je Marković sudionik tih vremena.

https://www.youtube.com/live/Lw2W2GYRd0o?si=UWu18bjZ6xsPTXqA