KORONA POVEĆALA NEZAPOSLENOST: Otkaze dobilo 5.000 građana

Istraživanje koje je u okviru projekta “Kreiranje podsistema zvanične statistike za potrebe istraživanja pandemije COVID-19”, podržanog od strane Ministarstva nauke, realizovala Uprava za statistiku pokazalo je da je u Crnoj Gori od aprila do septembra bilo više od 266.000 aktivnih građana na tržištu rada, te da je, kazao je za Dnevne novine pomoćnik direktorice za sektor socijalnih statistika i demografije Vuk Čađenović tokom 2020. bilo najmanje zaposlenih u III kvartalu (215.000 zaposlenih), a najviše u prvom kvartalu (236.000 zaposlenih).

Nešto više od 50.000 građana, dodaje, bilo je nezaposleno u trećem kvartalu 2020. godine, i to više muškaraca (28.000) nego žena (22.000).

S druge strane, 235.000 građana nije bilo aktivno na tržištu rada, što je za 17,5 odsto više u odnosu na isti period 2019. a ne ohrabruje podatak, kako je rekao, da je čak 140.000 žena bilo neaktivno u trećem kvartalu, nasuprot 95.000 muškaraca.

“Istraživanje je pokazalo da je u periodu april jun 45.000 zaposlenih bilo odsutno sa posla zbog situacije sa korona virusom, dok je u periodu jul septembar taj broj iznosio 4.100. Udio odsutnih zaposlenih bio je veći kod žena nego kod muškaraca u periodu april jun (50,8 odsto za žene u poređenju sa 49,2 odsto za muškarce) kao i u periodu jul septembar (67,2 odsto za žene u poređenju sa 32,8 odsto za muškarce)”, rekao je Čađenović.

Da je COVID uticao na tržište rada pokazuje i podatak da je u periodu april jun skoro trećina zaposlenih radila kraće od uobičajenog radnog vremena, kao i podatak da je u periodu od aprila do septembra skoro 5.000 građana (2.500 muškaraca i 2.200 žena) izjavilo da je dobilo otkaz isključivo zbog situacije sa COVID-om.

“Istraživanje je pokazalo da su mladi (od 15 do 29 godina) najviše osjetili krizu izazvanu korona virusom, jer ih je za 29,7 odsto manje zaposleno u poređenju sa istim periodom 2019, i sada je broj zaposlenih nešto više od 41.000. Kao i na ukupnom nivou, pad zaposlenosti mladih doveo je do značajnog povećanja neaktivnosti, dok su promjene u nezaposlenosti manje”, istakao je Čađenović.

Tako, sedam od 10 mladih osoba je neaktivno na tržištu rada, što je rast od 22,8 odsto u odnosu na podatke od prije godinu dana.

Nezaposlenost u ovoj kategoriji stanovništva je porasla za 28,2 odsto u odnosu na III kvartal prošle godine i sada je broj nezaposlenih 20.300.

“Skoro svaka druga mlada osoba je zaposlena u sektorima čija je aktivnost bila zabranjena ili smanjena u toku epidemije korona virusom što čini da je ova populacija “ranjivija” u odnosu na ostale građane”, naglasio je Čađenović.
Zabrinjava podatak, dodaje, da skoro 43,2 odsto mladih ljudi koji su nezaposleni u prosjeku traži posao 12 mjeseci ili duže.
“Dakle, kada je u pitanju uticaj COVID-a na tržište rada, učešće u projektu nam je omogućilo da proizvedemo nove podataka, kojim smo utvrdili da je došlo do usporavanja aktivnosti u ovoj oblasti, što je rezultiralo smanjenjem broja zaposlenih (posebno u sektorima koji su povezani sa turizmom i više su sezonski orijentisane), povećanjem neaktivnosti na tržištu rada, posebno mladih lica i žena, smanjenju broja radnih sati i povećanju odsustva sa posla”, rekao je Čađenović.
On ističe da kada je riječ o broju umrlih ne postoje pokazatelji koji ukazuju da je COVID-19 doprinio povećanju mortaliteta u Crnoj Gori do juna.

“Posmatrano po nedjeljama, od 13. nedjelje, kada su registrovani prvi slučajevi korona virusa, do 23. sedmice kada je Crna Gora proglašena korona free destinacij om, nije bilo značajnih odstupanja koji bi mogli da ukazaju na uticaj COVID-19 na mortalitet građana Crne Gore”, naglasio je Čađenović.

Najveća razlika u broju umrlih, kaže, bila je u 17. sedmici, kada je umrlo troje lica manje u odnosu na prosjek 17. sedmice za period 2015 2019. godini, i u 22. sedmici, kada je umrlo troje lica više u odnosu na prosjek 22. sedmice za period 2015 2019. godina.

“Podaci o unutrašnjim migracijama pokazuju značajan uticaj COVID-19 na unutrašnje migracije, posebno u aprilu i maju tekuće godine, kada je broj preseljenja unutar Crne Gore bio višestruko manji nego 2019. godine. Razlog ovakvim podacima leži u činjenici da je od 23. marta do 15. maja 2020. godine na snazi bila odluka NKT-a o obustavi međugradskog saobraćaja u Crnoj Gori, što je direktno uticala na statistiku migracija u Crno[ Gori”, kazao je Čađenović.

Pandemija izazvana COVID-19 virusom je imala značajan uticaj na broj sklopljenih brakova u Crnoj Gori, kazao je Čađenović, ističući da je u martu registrovano 128 sklopljenih brakova, što je za 62,5 odsto manje nego u odnosu na isti mjesec 2019.

“U aprilu i maju razlika je još izraženija, jer je u aprilu sklopljeno 19 brakova, dok je 2019. u tom mjesecu sklopljeno 226 brakova. U maju je sklopljeno 43 braka, a u istom mjesecu 2019. godine je bračnu zajednicu oformio 351 par. Uzrok smanjenju broja sklopljenih brakova je odluka NKT-a da od 16. marta do 15. maja bude obustavljen rad ugostiteljskih objekata, u kojima se tradicionalno održavaju proslave vjenčanja”, pojasnio je Čađenović.

Takođe, kaže, može se pretpostaviti da je situacija sa COVID-19 uticala i na pad broja razvedenih brakova.

“Naime, u toku trajanja mjera NKT-a (polovina marta, april i polovina maja), razlika u broju razvedenih brakova je još izraženija, odnosno statistika bilježi značajan pad ove pojave u odnosu na prethodu godinu. U aprilu broj razvedenih brakova je 18 (75 u 2019. godini), a u maju 21 (72 u 2019. godini). U junu dolazi do povećanja broja razvedenih brakova, ali je taj broj i dalje manji u odnosu na isti mjesec prethodne godine”, zaključio je Čađenović.

loading...

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.

Slične Objave

Back to top button