MANS: Struja u Crnoj Gori će drastično poskupiti

U Crnoj Gori će u narednim godinama doći do značajnijeg poskupljenja struje ukoliko i dio planiranih energetskih objekata bude izgrađen, ocijenili su iz Mreže za afirmaciju nevladinog sektora.

Iz MANS-a su kazali da se to očekuje s obzirom da je jedna od bitnih stavki računa za struju povrat na investicije energetskih kompanija.

Predstavnici MANS-a su ocijenili da Vladin Akcioni plan za Strategiju razvoja energetike u narednih pet godina obiluje nerealnim procjenama i nedokumentovanim projekcijama benefita i gotovo u potpunosti odbacuje održivi razvoj kao koncept razvoja Crne Gore.

“Vlada je Akcionim planom predvidjela izgradnju niza kontroverznih energetskih projekata, poput hidroelektrana na Morači ili drugog bloka Termoelektrane u Pljevljima, dok se iznos ukupnih ulaganja u istom periodu projektuje na nestvarnih 1,8 milijardi EUR”, navodi se u saopštenju MANS-a.

Ministarstvo ekonomije utvrdilo Akcioni plan za važeću Strategiju razvoja energetike, koji, smatraju u ovoj nevladinoj organizaciji,  sadrži vremenski okvir realizacije planiranih investicionih projekata u petogodišnjem roku.

„Dokument Ministarstvo nije objavilo na svojoj internet stranici na uvid široj javnosti, već ga je prošle sedmice dostavilo nevladinim organizacijama na komentarisanje“, rekli su iz MANS-a.

Prema Akcionom planu, kako su naveli, Elektroprivreda (EPCG) treba da investira oko 600 miliona EUR, od čega se na izgradnju drugog bloka TE u Pljevljima odnosi polovina te sume, odnosno 315 miliona.

„To je 23 miliona manje od ponude češke kompanije Škoda Praha, koja je izabrana kao najpovoljnija, pa je nejasno kako se u zvaničnom dokumentu navodi niža suma od ponuđene“, dodali su iz MANS-a.

Pored toga, kako su naveli, za revitalizaciju postojećeg bloka TE u narednih pet godina EPCG treba da uloži čak 60 miliona EUR, kao i 32 miliona za izgradnju nove deponije pepela i šljake u Pljevljima.

„Pri tome je vrlo zanimljivo da dokument otkriva plan Vlade da se postojeći rudarski kop Potrlica pretvori u novu deponiju, iako je na javnoj raspravi za Nacrt detaljnog prostornog plana za TE građanima predstavljena sasvim druga lokacija i to Šumane“, poručili su iz MANS-a.

Za revitalizaciju hidroelektrana Piva i Perućica planirano je, kako su saopštili, 108,7 miliona EUR.

„Dodatnih 20 miliona treba da bude uloženo u obnovu malih hidroelektrana kojima EPCG gazduje kroz svoju kćerku kompaniju Zeta Energy, dok su za modernizaciju distributivne mreže planirana 62 miliona“, rekli su predstavnici MANS-a.

Oni su kazali da Akcioni plan za drugu državnu energetsku kompaniju, odnosno Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES) predviđa ulaganja od 150 miliona EUR, od čega se za projekat podmorskog kabla za povezivanje sa Italijom odnosi 62 miliona.

„Taj projekat je do sada trebalo da bude završen, ali njegova realizacija kasni više godina“, naveli su iz MANS-a.

U Vladinom dokumentu je, kako su ocijenili, posebno indikativno što se izgradnja četiri hidroelektrane na rijeci Morača, sa planiranim ulaganjima od 367 miliona, proglašava jednim od prioritetnih projekata, uprkos tome što ranije nije potvrđena ekonomska isplativost projekta.

„Vlada Akcionim planom megalomanski predviđa i niz drugih projekata u energetici, pa se tako za izgradnju malih hidroelektrana projektuju ulaganja od 100 miliona, za gradnju vjetroelektrana 192 miliona, u planu je i gasifikacija države što bi koštalo 62 miliona, kao i izgradnja dionice Jadransko-Jonskog gasova vrijednosti 80 miliona EUR“, precizirali su iz MANS-a.

Oni su naveli da projekte izgradnje malih hidroelektrana ili vjetroelektrana sprovode mahom privatne kompanije čiji su vlasnici rodbinski ili prijateljski povezani sa premijerom Milom Đukanovićem.

„Krajnji potrošači već plaćaju subvencije za struju proizvedenu iz ovih izvora, pa to znači da finansiraju profit privilegovanim kompanijama“, dodali su iz MANS-a.

Akcioni plan navodi da je sektor energetike od presudnog značaja za ukupan dugoročni razvoj Crne Gore, ali takve ocjene, kako su naveli iz MANS-a, nijesu praćene odgovarajućim podacima koji bi potvrdili da će izgradnjom ogromnog broja energetskih objekata u budućnosti doći do značajnijeg zapošljavanja ili drugih socio-ekonomskih benefita za građane.