MOJA BOŽIĆNA ŽELJA JESTE DA SE VIŠE NIKADA NE VRATIM NASILNIKU: Posle 10 godina torture i teškog života u braku konačno uživam u prazničnoj atmosferi sa svoje troje djece!

Božić je najradosniji hrišćanski praznik i svi koji ga proslavljaju su tog dana okruženi porodicom i prijateljima. Ovaj praznik proslavljaju i štićenice jedne sigurne kuće u Beogradu, koje se trude da tog dana, barem nakratko, zaborave batine i torturu svojih muževa od kojih su se sklonile u ovu ustanovu.

Jedna od štićenica koju smo posetili u sigurnoj kući kaže za Kurir da je sebi i svojoj djeci za praznik poželela radost i sreću.

Preseo joj prošli Božić

– Sjećam se da sam prošle godine za Božić dobila ne tako lep poklon, pošto se na vratima moje kuće pojavila djevojka i saopštila mi da je ona buduća supruga mog muža. To mi je bio poklon od supruga za praznik. Zbog toga ove godine imam samo jednu želju – da se više nikada ne vratim kod tog nasilnika – kaže ova napaćena žena.

 

Ona kaže da sada konačno uživa u prazničnoj atmosferi sa svojom dječicom, ali i s drugim ženama koje su prošle pakao kao i ona.

– Bićemo ovde svi zajedno, kao velika i složna porodica. Ovde vlada prava euforija i s mnogo ljubavi i radosti smo pripremili sve za svečanost. Deca su se potrudila i zajedno sa učiteljicama i sa nama napravila ukrase i lampione za jelku. Srce mi je puno kad vidim da je moje dete, koje se ranije budilo u strahu, sada nasmijano – kaže sagovornica.

Ova hrabra žena, koja je jedna od 20 štićenica ove sigurne kuće, smogla je snage i ispričala zbog čega se našla u njoj.

– Deset godina sam trpela torturu od supruga. Kada ste zaljubljeni, sve vam djeluje idilično, ne vidite nečije mane i mislite da živite u bajci. Povjerujete da ste pronašli čovjeka za cio život i ne znate kada se nađete u paklu zlostavljanja svake vrste. Muž je počeo da me tuče prije pet godina, kada se rodila naša ćerka – priča naša sagovornica dok u rukama drži sina starog svega trinaest dana, pošto je od nasilnog muža otišla dok je bila u drugom stanju.

Šutirao je i sjekao nožem

– Imala sam blizanačku trudnoću, ali sam od batina izgubila jednu bebu, a imam i stariju ćerku. Ovde smo došli kada je suprug gurnuo našu ćerku na stakleni sto. Ona je tada posekla glavu, a on je u Centru za socijalni rad ispričao da je vozila rolere po sobi i pala. Tada sam shvatila da moram da odem, jer ne mogu više da gledam kako nas bije – kaže sagovornica.

– Konačno imamo mir. Kod kuće sam svakodnevno dobijala batine. Imala sam masnice ispod oka, po nogama, po vratu. Šutirao me je i sjekao nožem po licu, preteći da će da me zakolje. Na ulicu nisam smjela da izlazim bez pitanja, a s porodicom nisam imala kontakt – prisetila se štićenica. Ona kaže da ne zna da li je njem muž uhapšen ili osuđen.

Kao u kućnom pritvoru
NISAM SMJELA DA SE ZAPOSLIM 

Svoj život sa suprugom koji ju je tolike godine maltretirao štićenica sigurne kuće naziva kućnim pritvorom.

– Sjećam se kako sam kroz prozor gledala druge žene koje normalno idu ulicom, piju kafu s prijateljima, šetaju s porodicom, a ja to nisam smjela. Morala sam da sedim kod kuće i radim ono što moj muž želi. Za njega je žena samo domaćica i iako sam obrazovanija od njega, nisam smela nigde da radim – kaže ova Beograđanka.

 

(Kurir.rs/Volim Podgoricu)