NEMAČKA NE ŽALI PARA ZA MEDICINSKE RADNIKE: Naše bolničarke VEOMA TRAŽENE, a evo koliko su Njemci spremni da ih plate

Nevena Pejić (pravo ime poznato redakciji) je prije dvije godine imala dobro plaćen, ali neobičan posao. Radila je u jednom hotelu u centru Beograda, premda nije bila ni sobarica ni recepcionerka. Tog leta je hotel bio popunjeniji nego inače. Neke prostorije su na brzinu preuređene u učionice. Iza teških zavesa, sedelo je više od stotinu ljudi i svakog dana, od osam ujutru do četiri popodne, Nevena ih je učila nemačkom jeziku, navodi Dojče vele.

– Ljudima je obećan posao, čim završe školu jezika. Za vreme škole bio je plaćen smeštaj, hrana, čak i neka vrsta dnevnica dok su tu. Dolazili su iz raznih krajeva, dosta i iz Makedonije – priseća se Nevena. Ali misija je, kaže, bila gotovo nemoguća – da se za četiri mjeseca od nule stigne do nivoa B1.

– Ne znam kakav su ugovor potpisali, ali neki su vremenom odustajali, jer je cilj bio teško dostižan. To tvrdim kao nastavnica jezika. Počeli su da izbjegavaju časove – dodaje ova žena: “Neki polaznici su se žalili da ih je agencija prevarila, da su kod kuće ostavili porodice polažući sve nade u ovo.Onda je jednog dana sve prestalo. Agencija koja je tvrdila da je “u vlasništvu poslodavca iz Nemačke”, otpustila je nastavnike i ostala im dužna šest plata. Kako je taj instant biznis model pukao?

Na brojeve telefona navodne vlasnice agencije, prenose nemački mediji, više se niko ne javlja. Balkanski očaj i nemačka potreba otvorili su prostor za novu branšu, čitavu industriju u kojoj se laktaju posrednici radne snage i njihovi “regruteri” na terenu, škole jezika, savetodavci… Među svima vrebaju slatkorečivi prevaranti.

Prema podacima nemačke Savezne službe za zapošljavanje, u martu ove godine je 50.000 državljana zemalja takozvanog Zapadnog Balkana radilo u sektoru medicine i njege u Nemačkoj. To je oko 6.500 ljudi više nego godinu dana ranije. Insajderi iz branše tvrde da je brojka i veća, da se godišnje uveze više od deset hiljada njegovatelja sa ovih prostora, najviše iz BiH i Srbije, ali i sa Kosova, iz Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore. Balkanske bolničarke su tražena roba – one bi trebalo da krpe rupu u Nemačkoj gdje će, prema najcrnjim procenama, kroz pet godina nedostajati 200.000 negovatelja.

Jedan veliki nemački lanac staračkih domova spreman je da plati između osam i deset hiljada evra kako bi doveo jednu njegovateljicu. To nam je rekao šef odeljenja ljudskih resursa u tom lancu domova. Zvanični intervju su odbili uprkos ranijem dogovoru i nisu jedini koji bi radije da se o ovoj temi ne piše.

U nemačkim agencijama nam, kad se mikrofoni isključe, priznaju da neke klinike plaćaju više, sve do petnaest hiljada evra. Tu sumu agencije dijele školama jezika i svojim regruterima, a ostatak je profit. Prema našem istraživanju, branša je teška više stotina miliona eura godišnje i često podseća na Divlji zapad.

U maloj kancelariji na periferiji Kelna, Kaj Simon se umorno osmehuje na takve priče. On je šef agencije koja se broji među najveće koje posluju na Balkanu.

– Agencije obećaju ljudima nadrealne plate, kažu im da odmah mogu da povedu porodicu, a onda dođu u Nemačku – priča Simon i dodaje da je tamo hladno, pada kiša, porodica je daleko i ne može da dođe, plata nije kao obećana i to, kako kaže, uništava ljude.

– Ne ide da obećate ljudima sve i svašta, da ih presadite odande gde su im koreni, a onda se ispostavi da ste lagali. To je maltene trgovina ljudima – kaže Simon.

Jedan drugi agent nam, pod uslovom da ne otkrivamo ime, priznaje da vrbuje ljude po bolnicama na Balkanu. Ima nekoliko medicinskih sestara koje nalaze klijente. „Ona me recimo nazove i kaže da ima tri koleginice koje bi u Nemačku. Ako to uspije, platim joj tristotinak eura po osobi.”

Posrednici dobro znaju šta može da im pokvari računicu – ostaju praznih ruku ako ulože u školu jezika i rad sa kandidatom, a kandidat iz bilo kog razloga odustane pre potpisivanja ugovora sa nemačkim poslodavcem.

Zato jedna kragujevačka agencija traži od kandidata potpis da će agenciji platiti tri hiljade eura ako odustanu od odlaska u Nemačku, pokazuje jedan ugovor u koji imamo uvid. Kandidat plaća kaznu i ako nađe posao na svoju ruku ili drugu agenciju da ga zastupa. Ili ako odbije dva radna mjesta koja agencija ponudi.

Mario Reljanović, naučni saradnik beogradskog Instituta za uporedno pravo, nagledao se takvih i još gorih ugovora.

– Postoje ugovori očigledno prevarnog tipa u kojima postoje skriveni troškovi za lice koje odlazi u inostranstvo i vrlo nepovoljni uslovi rada, znači 10 do 12 radnih časova dnevno, sedam dana u nedelji. To su uslovi koji ne samo da nisu u skladu sa zakonodavstvom u Srbiji, nego nisu i ne mogu biti u skladu sa zakonodavstvom u Nemačkoj – upozorava ovaj pravnik.

Volim Podgoricu/Dojče vele