OVA PRIČA IZ PORODILIŠTA SE PREPRIČAVA: Doktorka objavila status o porodilji Milici, suze su potekle

Ova priča nije nova, ali će vas natjerati da se dobro zamislite…

Novosađanka Nataša K, lekarka iz novosadskog porodilišta “Betanija”, na svom profilu na “Fejsbuku” je objavila emotivnu priču o siromašnoj porodilji.

– Ulazim u porodilište… Na porođajnom stolu mlada osoba koja ima dvadesetak godina, mršava, upalih obraza, tamnih podočnjaka. Ne čuje se. Babica mi prilazi i kaže: ‘Doktorka, žena je dilatirana šest centimetara. Termin porođaja je kraj sljedećeg mjeseca, a beba je baš mala’ – započinje svoju priču ljekarka.

Porodilja je rekla da se zove Milica i da je iz Novog Sada.

– Dobro Milice, što si tako mršava? Jedeš li ti uopšte? – pitala ju je.

– Da, dobro jedem. Znate doktorka, moj muž radi i zaradi, ne pije. Dobar je. Svaki dan imamo hleba i ponešto skuvamo. Lijepo živim, ne žalim se – priča porodilja.

Nataša vidi da je ona iskrena. Ona stvarno jede samo jednom dnevno i misli da je to u redu.

– Milice, koga imaš? Brata, sestru? – pitala ju je doktorka.

Porodilja odvraća da ima sestru u hraniteljskoj porodici.

– Mama je umrla, tata radi po ceo dan i nije znao šta će sa mnom. A bila sam vrijedna, čistila sam, kuvala. Odem na pijacu i uzmem zeleniš što bace. A bace dobru hranu. Kaže on meni: “Milice našao sam ti muža. I doveo ga. Idi dijete sa njim, biće ti bolje nego ovdje.” I tako sam se ja udala – ispričala je.

Kad je babica donijela njene analize krvi, ljekarki se stegnula knedla u grlu. Teška anemija, hipoproteinemija.

Milica je rodila djevojčicu Anđelu, tešku 2.200 grama. Babica je otišla po njene stvari i vratila se sa najlonskom kesom sa starom spavaćicom, paketom uložaka i sapunom. Ispred porodilišta ljekarku je sačekao Miličin muž, u iznošenoj ali čistoj majici i pocepanim patikama.

– Molim vas, dajte ovo Milici – kaže i pruža malu kutiju keksa i sok.

– Neka jede, treba da doji, a ja ću doći sjutra. Eto, krenulo mi, imam da radim.

– Odlazim puna tuge. To je stvarnost. Tu oko mene. Sutradan u viziti, dolazim do nje. Osmjehuje mi se. Miriše na sapun, oprane kose u spavaćici sa porođaja, koja je čista. Shvata moj pogled… Pokazuje na stočić kraj kreveta. Sokovi, napolitanke, čokolade – kaže ljekarka.

– Dale su mi, nisam uzela… Kažu, jedi Milice vidi kako si mršava, a mi debele – rekla joj je porodilja.

Žene iz sobe su osjetile potrebu da joj pomognu i donijele su joj od uložaka do hrane, a da je pri tome ni jednog trenutka nisu uvrijedile. Na dan izlaska iz bolnice Milica dolazi da se zahvali.

– Hvala vam na stvarima za bebu. Nije trebalo – kaže.

– Neka Milice, uživaj. Nije to ništa – rekla sam.

Njen muž je došao sa ružom i poljubio je.

– Gledam ih i mislim. Koliko je stvarno potrebno da budeš srećan? Zaista ne znam – navela je ljekarka.

(Volim Podgoricu/Luftika)