Plate u eurozoni početkom naredne godine rastu do 2,8 odsto
Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da njen pokazatelj kretanja zarada ukazuje na rast ugovorenih zarada od 2,7 odsto u prvoj polovini neredne godine, što upućuje na blago ubrzanje njihovog rasta.
Pokazatelj ECB-a ažuriran je podacima iz kolektivnih ugovora potpisanih do kraja avgusta, dok je period za koji pruža informacije unaprijed produžen do kraja juna naredne godine, prenosi SEEbiz.
Prema tim podacima, očekivani rast ugovorenih zarada u prvoj polovini naredne godine iznosi 2,7 odsto. Međutim, obuhvat zaposlenih za taj period i dalje je relativno ograničen i iznosi 28,8 odsto, ali će se postepeno povećavati kako budu potpisivani novi kolektivni ugovori.
ECB-ov pokazatelj zarada, koji obuhvata važeće kolektivne ugovore, pokazuje da će pritisci na rast ugovorenih zarada, uz vremenski izravnate jednokratne isplate, u ovoj godini iznositi 2,2 odsto. Taj podatak zasniva se na obuhvatu od 46,9 odsto zaposlenih u zemljama koje učestvuju u praćenju.
Glavni pokazatelj ECB-a iznosi 2,7 odsto u prvom kvartalu naredne godine, uz obuhvat od 32,5 odsto zaposlenih, dok u drugom raste na 2,8 odsto, uz obuhvat od 25,1 odsto.
Niži nivo pokazatelja zarada u prvoj polovini ove godine posljedica je, prije svega, tehničkog efekta jednokratnih isplata koje su prvobitno isplaćene u drugoj polovini 2024. godine, ali nijesu ponovljene naredne godine. Ti efekti će u potpunosti nestati u drugoj polovini ove godine.
U odnosu na podatke objavljene u julu, ECB-ov pokazatelj sa vremenski izravnatim jednokratnim isplatama neznatno je revidiran naniže za ovu godinu.
Glavni pokazatelj ostao je uglavnom nepromijenjen za četvrti kvartal ove godine i prvi kvartal naredne, uprkos značajnom povećanju obuhvata zaposlenih.
ECB-ov pokazatelj koji uključuje jednokratne isplate bez njihovog vremenskog izravnavanja smanjen je sa tri odsto u prošloj godini na 2,6 odsto u ovj.
Istovremeno, pokazatelj koji isključuje jednokratne isplate u prosjeku iznosi 2,6 odsto u ovoj godini, što pokazuje da jednokratne isplate imaju ograničen značaj u novijim kolektivnim ugovorima.
Na kvartalnom nivou, sva tri pokazatelja iznose 2,7 odsto u prvom kvartalu naredne godine i 2,8 odsto u drugom.
ECB navodi da je glavni pokazatelj pogodniji za praćenje mjesečnih i kvartalnih kretanja ugovorenih zarada, jer raspoređuje jednokratne isplate tokom vremena. Nasuprot tome, pokazatelj koji ne izravnava jednokratne isplate prikladniji je za praćenje godišnje dinamike zarada.
Period unaprijed za koji ECB prati ugovorene zarade sada je produžen do kraja juna naredne godine.
Kako budu potpisivani novi kolektivni ugovori i povećavao se njihov obuhvat u narednoj godini, ECB će u novembarskoj objavi produžiti period praćenja do trećeg kvartala, a u decembru na cijelu sljedeću godinu.
Obuhvat zaposlenih za ovu godinu trenutno iznosi 46,9 odsto, ali se smanjuje na 32,5 odsto u prvom kvartalu i 25,1 odsto u drugom kvartalu naredne.
ECB očekuje da će se taj obuhvat postepeno povećavati kako novi kolektivni ugovori budu potpisivani.
Banka upozorava da podaci mogu biti revidirani i da informacije koje se odnose na budući period ne treba tumačiti kao prognozu, jer odražavaju isključivo informacije koje su trenutno sadržane u važećim kolektivnim ugovorima.
ECB-ov pokazatelj, takođe, ne prati potpuno precizno zvanični indikator rasta ugovorenih zarada, pa su određena odstupanja tokom vremena očekivana.
Za širu procjenu kretanja zarada u eurozoni, ECB upućuje na svoje septembarske makroekonomske projekcije za ovu godinu, prema kojima bi naknade po zaposlenom u eurozoni trebalo da porastu 3,3 odsto ove godine.
ECB objavljuje četiri pokazatelja kretanja zarada za ukupno devet država eurozone koje učestvuju u ovom sistemu praćenja: Belgiju, Njemačku, Grčku, Španiju, Francusku, Italiju, Holandiju, Austriju i Finsku.
Pokazatelj se zasniva na detaljnoj bazi važećih kolektivnih ugovora u tim državama i koristi se za procjenu pritisaka na rast zarada u eurozoni.
(RTCG)
