PODGORICA: Ruinirano dječje igralište

Dječ­je igra­li­šte u Uli­ci vi­jen­ci Da­ni­la Ki­ša, iz­me­đu so­li­te­ra i OŠ „Štam­par Ma­ka­ri­je”, ko­je je pot­pu­no ru­i­ni­ra­no, i za­ra­slo u tra­vu i ko­rov odav­no je iz­gu­bi­lo svr­hu. Ne­ka­da je ovo bi­la bez­bjed­na igra­o­ni­ca na otvo­re­nom gdje su se sku­plja­li ma­li­ša­ni iz okol­nih zgra­da, a sa­da obič­na ru­i­na. Ni­ko­me ne pa­da na pa­met da taj pro­stor sre­di da bu­de na­lik igra­li­štu cvi­li­zo­va­nih sre­di­na. Vo­đe­ni ti­me da su dje­ca na­še naj­ve­će bo­gat­stvo i da je nji­ho­va bez­bjed­nost na pr­vom mje­stu su­gra­đa­ni se sla­žu da je neo­p­hod­no igra­li­štu vra­ti­ti sta­ri sjaj i uči­ni­ti ga po­nov­no si­gur­nim.
Su­gra­đan­ka Mi­le­na Pu­po­vić je sa­gla­sna da po pi­ta­nju ovog igra­li­šta vla­da ve­li­ki ne­mar i neo­r­ga­ni­zo­va­nost.
– Mi­slim da ni­je ne­ka in­ve­sti­ci­ja da se ulo­ži u igra­li­šte u ova­ko li­je­pom am­bi­jen­tu. Tre­ba sa­mo da po­ko­se tra­vu, po­sta­ve tu ne­ko­li­ko spra­va, ili adap­ti­ra­ju ove sta­re. Blok pet je ina­če, je­dan od ri­jet­kih kvar­to­va u gra­du ko­ji je ne­ka­ko or­ga­ni­zo­van, ima pu­no ze­le­ni­la i sa­dr­ža­ja za dje­cu. Za­i­sta je šte­ta da se igra­li­šte ko­je već po­sto­ji ne adap­ti­ra. Ne­ma ljep­še lo­ka­ci­je od ove. Vra­ti­mo dje­ci pra­vo na igru – pri­ča Mi­le­na Pu­po­vić.
Ona je na­po­me­nu­la da su u Pod­go­ri­ci ze­le­ne po­vr­ši­ne sve­de­ne na mi­ni­mum, na ni­vo ne­kog trav­nja­ka ši­ri­ne dva me­tra.
I Zor­ka Ra­de­vić sla­že se da tre­ba po­pra­vi­ti sli­ku ru­i­ni­ra­nog igra­li­šta i pre­tvo­ri­ti ga u li­jep ku­tak za dje­cu.
-Tra­va je vi­so­ka, ne mo­že se ni pro­ći tu­da. Na sve to spra­ve su ne­funk­ci­o­nal­ne. Ka­ko će dje­ca da se igra­ju u ovom ko­ro­vu. Opa­sno je pu­sti­ti ma­li­ša­ne da se tu igra­ju. Šte­ta je da se ovo igra­li­šte ne sre­di, da se dje­ci obez­bje­di bez­bjed­na igra. Bi­lo bi do­bro i da ga ogra­de i po­sta­ve ne­ki pra­te­ći mo­bi­li­jar, kao što su ogra­di­ce ko­je po­ma­žu da psi lu­ta­li­ce ne mo­gu da za­lu­ta­ju i vr­še nu­ždu na tom mje­stu – pri­ča Ra­de­vić.
Da bi igra­li­šta bi­la li­je­pa i funk­ci­o­nal­na neo­p­hod­no je nji­ho­vo re­dov­no odr­ža­va­nje sma­tra Ve­sna Pu­po­vić.
-Klin­ci mo­ra­ju da ima­ju svoj ku­tak u gra­du, lju­lja­ške, pe­nja­li­ce, to­bo­ga­ne i za­to se sva­ke go­di­ne in­ve­sti­ra u odr­ža­va­nje tih stvar­či­ca. Ovo igra­li­šte u Blo­ku pet je pra­vi od­raz dru­štva i nji­ho­vog men­tal­nog sklo­pa-ru­i­ni­ra­no, de­va­sti­ra­no i za­ra­slo… Na li­je­pom je mje­stu i ne tre­ba mno­go da se adap­ti­ra. Do­sta dje­ce bi se tu sku­plja­lo. Blok je ve­li­ki – ka­že Ve­sna Pu­po­vić.

(Dan)