PODGORIČANIN 16 godina čeka Milovu pomoć

Pod­go­ri­ča­nin Mi­lan Ća­lić već 16 go­di­na če­ka da mu aktuelni pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić od­go­vo­ri na mol­bu za po­moć, ko­ju je upu­tio 2000. Ća­lić se zbog lo­še ma­te­ri­jal­ne si­tu­a­ci­je obra­tio mol­bom ta­da­šnjem i sa­da­šnjem pred­sjed­ni­ku Vla­de, ali na od­go­vor, ka­ko tvr­di, i da­lje če­ka.

On je u raz­go­vo­ru za „Dan“ ka­zao da je po­moć tra­žio na­kon što mu je te go­di­ne stra­dao sin, te da se de­ce­ni­ju i po ka­sni­je na­da da će mu iz Vla­de sti­ći po­tvrd­ni ili od­rič­ni od­go­vor. Ća­lić is­ti­če da se nje­go­va fi­nan­sij­ska si­tu­a­ci­ja ni da­nas ni­je umno­go­me pro­mi­je­ni­la, osim što je u me­đu­vre­me­nu po­stao pen­zi­o­ner.
On je u mol­bi Đu­ka­no­vi­ću, ko­ju je pre­dao 24. ok­to­bra 2000. go­di­ne, na­veo da je ta­da ra­dio u Že­lje­zni­ci, na rad­nom mje­stu odr­ža­va­nja vuč­nih sred­sta­va. Ta­da je imao pre­ko 35 go­di­na rad­nog sta­ža, a mje­seč­na pla­ta mu je iz­no­si­la 65 nje­mač­kih ma­ra­ka (oko 32 eura). U vri­je­me ka­da se obra­ćao za po­moć, Ća­lić je bio na bo­lo­va­nju zbog obo­lje­nja ko­ja su po­sle­di­ca rad­nog mje­sta.

Foto: Dan

– Mo­ja su­pru­ga Mi­li­ca je te­ško obo­lje­la. Pod stal­nim je nad­zo­rom lje­ka­ra i sva­ki dan, ne­kad i dvapu­t dnev­no, pri­ma in­jek­ci­je za uma­nje­nje bo­lo­va. Uz to, sva­kog dru­gog mje­se­ca pri­ma pre­pa­rat „are­dia amp. 15„, dvi­je do­ze od­jed­nom i to u bol­ni­ci u pri­su­stvu i pod kon­tro­lom lje­ka­ra spe­ci­ja­li­ste. Li­jek je iz uvo­za i ni­je na li­sti lje­ko­va ko­je re­fun­di­ra Za­vod zbog če­ga sam pri­nu­đen da ih pla­ćam, a to je za sa­mo je­dan tret­man 2h200 ma­ra­ka, upra­vo 400 DM. Ka­ko je pen­zi­ja mo­je su­pru­ge 110 DM, ja­sno je da taj iz­da­tak ne mo­gu po­kri­ti svo­jim i nje­nim pri­ma­nji­ma za­jed­no, po­seb­no što sam sva­kog da­na pri­nu­đen da pla­ćam pre­voz od bol­ni­ce i na­zad – uka­zao je Ća­lić u do­pi­su Đu­ka­no­vi­ću.

U mol­bi is­ti­če da je naj­te­že i naj­bol­ni­je to što je 22. ja­nu­a­ra 2000. go­di­ne, iz­ne­na­da u 23. go­di­ni umro nje­gov sin Ni­ko­la, ko­ji je za so­bom osta­vio su­pru­gu i tro­je dje­ce.
– Uz po­ro­di­cu mog po­koj­nog si­na, iz­dr­ža­vam i mo­ju ne­za­po­sle­nu kćer­ku. Ka­ko ne­mam ri­je­še­no stam­be­no pi­ta­nje, svi ži­vi­mo za­jed­no u iz­najm­lje­nom sta­nu. To mo­že­te za­klju­či­ti u ko­jim uslo­vi­ma i na ko­ji na­čin pre­ži­vlja­va­mo, po­seb­no ka­ko pre­ži­vlja­va­ju dje­ca i u če­mu sve osku­di­je­va­ju – uka­zao je Ća­lić.
On je ta­da za po­moć po­seb­no ape­lo­vao jer se zbog sa­hra­ne si­na, grob­nog mje­sta nad­grob­nog obi­ljež­ja i osta­lih tro­ško­va za­du­žio pre­ko 32.500 ma­ra­ka.
Ka­ko ni­je do­bio od­go­vor Đu­ka­no­vi­ća, Ća­lić mu se po­no­vo obra­tio ur­gen­ci­jom u ja­nu­a­ru 2001. On je uka­zao da mu je od svih za­htje­va za po­moć ko­je je slao dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma, je­di­no Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja upla­ti­lo 600 ma­ra­ka.

– Oba­vi­je­šten sam pu­tem te­le­fo­na da se mo­ja mol­ba na­la­zi kod Va­šeg sa­vjet­ni­ka, go­spo­đe Ve­re Tur­ko­vić. Od nje sam oba­vi­je­šten da je mol­ba kod Vas na sto­lu, i da se njoj ja­vim za 30 da­na. Po­stu­pio sam ka­ko je re­če­no, ka­da sam upu­ćen da se ja­vim u Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja go­spo­đi Se­ku­lo­vić, gdje mi je re­če­no da se mo­ja mal­ba na­la­zi u toj in­sti­tu­ci­ji ra­di ob­ra­de i sla­nja ko­mi­si­ji Vla­de. Po­vrat­ne in­for­ma­ci­je ne­mam, a ovo mi­ni­star­stvo mi je, kao ur­gent­nu po­moć, upla­ti­lo 600 ma­ra­ka – is­ta­kao je Ća­lić u ur­gen­ci­ji Đu­ka­no­vi­ću.
On je Đu­ka­no­vi­ću pre­do­čio da se za po­moć obra­ćao Mi­ni­star­stvu ra­da, KAP-u, Mi­ni­star­stvu zdra­vlja i prav­de.
– Od­go­vo­re sam do­bio je­di­no od pred­stav­ni­ka mi­ni­star­stva prav­de i zdra­vlja, ko­ji su re­kli da ni­je­su u mo­guć­no­sti da mi daju po­moć. Na­ve­de­nom mol­bom 2373 de­talj­no sam Vam ob­ja­snio svo­ju te­šku si­tu­a­ci­ju i ujed­no do­sta­vio svu po­treb­nu do­ku­men­ta­ci­ju. U na­di da će­te mo­ju mol­bu po­volj­no ri­je­ši­ti, osta­jem Vam do­ži­vot­no za­hva­lan – za­klju­čio je Ća­lić.