Porodica štrajkuje ispred Opštine

Vladajuća partija je stabilnae­to­čla­na po­ro­di­ca Go­ra­na Vu­ko­sa­vlje­vi­ća iz Ro­ža­ja po­če­la je ju­če štrajk is­pred zgra­de ro­žaj­ske Op­šti­ne jer im lo­kal­na upra­va ni­je obez­bi­je­di­la krov nad gla­vom, a oni ne­ma­ju od če­ga da pla­ća­ju ki­ri­ju.
Ne­du­go na­kon što je Vu­ko­sa­vlje­vić ra­za­peo ša­tor pod ko­jim je pla­ni­rao da pre­no­ći sa su­pru­gom i tri kćer­ki­ce, in­ter­ve­ni­sa­la je Ko­mu­nal­na po­li­ci­ja, ko­ja im ni­je do­zvo­li­la da po­sta­ve ša­tor.
Vu­ko­sa­vlje­vić je ka­zao za „Dan” da je ogor­čen zbog ne­do­sled­no­sti pred­sjed­ni­ka op­šti­ne Ro­ža­je Eju­pa Nur­ko­vi­ća i nad­le­žnih iz Cen­tra za so­ci­jal­ni rad.
– Pri­je oko tri go­di­ne, po na­lo­gu Cen­tra za so­ci­jal­ni rad, iz stam­be­nog pro­sto­ra u vla­sni­štvu mo­ga oca, ko­ji je bio kraj­nje ne­u­slo­van, pre­mje­šte­ni smo u stan ko­ji nam je tri mje­se­ca pla­ćao Cen­tar za so­ci­jal­ni rad. Na­kon to­ga je oko se­dam-osam mje­se­ci ki­ri­ju pla­ća­la Op­šti­na. Me­đu­tim, na­kon to­ga su pre­sta­li da nam pla­ća­ju stan, a mi ni­je­smo ima­li od če­ga da iz­mi­ru­je­mo kri­ju. Sa­da sta­no­dav­cu du­gu­je­mo ki­ri­ju za ne­ko­li­ko mje­se­ci i on je pri­je ne­ko­li­ko da­na za­tra­žio da se ise­li­mo naj­ka­sni­je do 5. ju­la. Pred­sjed­nik Nur­ko­vić nam je ra­ni­je obe­ćao da će nam obez­bi­je­di­ti stan ka­da bu­de ras­po­dje­la sta­no­va za so­ci­jal­ne slu­ča­je­ve – tvr­di Vu­ko­sa­vlje­vić.
On je ne­dav­no kon­ku­ri­sao na op­štin­ski po­ziv za ras­po­dje­lu de­vet sta­no­va u zgra­di so­li­dar­no­sti.
– Te­ško nam je pa­lo ka­da smo vi­dje­li da nas ne­ma na spi­sku ko­ji je sa­či­ni­la nad­le­žna ko­mi­si­ja. Sa­da smo se na­šli u te­škom pro­ble­mu i pri­nu­đe­ni smo da iza­đe­mo na uli­cu – ka­žu Go­ran i Ma­ri­na Vu­ko­sa­vlje­vić, ko­ji ži­ve od 180 eura so­ci­jal­ne po­mo­ći.
Ogor­če­ni su što ih lo­kal­na vlast ob­ma­nju­je.
– Oni zna­ju da je­dva pre­ži­vlja­va­mo. Jed­na od na­ših dje­voj­či­ca ima ozbilj­ne zdrav­stve­ne pro­ble­me i li­je­či se kod dr Lji­lja­ne Glo­ba­re­vić u Pod­go­ri­ci, ali mi ne mo­že­mo da joj po­sve­ti­mo pa­žnju upra­vo zbog si­ro­ma­štva. Go­ran to­kom lje­ta us­pi­je ne­što da za­ra­di, ali zi­mi ži­vi­mo u ve­li­koj osku­di­ci. So­ci­ja­la nam je bi­la uki­nu­ta pet mje­se­ci, pa su nam dje­ca mno­go pu­ta bi­la i bez ko­re hlje­ba – pri­ča Ma­ri­na.
Vu­ko­sa­vlje­vi­ći is­ti­ču da su pri­nu­đe­ni da bu­du na uli­ci i da će tu osta­ti sve dok se ne ri­je­ši nji­hov pro­blem.
– Mu­ka me je na­tje­ra­la da do­ve­dem že­nu i dje­cu ov­dje jer ne vi­dim dru­gi iz­laz. Za­tra­žio sam pri­jem kod pred­sjed­ni­ka op­šti­ne, ali mi je re­če­no da je on na go­di­šnjem od­mo­ru. Ne tra­ži­mo ni­šta vi­še od jed­ne so­bi­ce sa ku­pa­ti­lom. Umje­sto da nas ne­ko pri­mi i po­raz­go­va­ra sa na­ma kao s lju­di­ma, oni su an­ga­žo­va­li ko­mu­nal­ne po­li­caj­ce da nas uklo­ne odav­de. Me­đu­tim, mi će­mo pred Op­šti­nom osta­ti sve dok nad­le­žni ne ri­je­še naš pro­blem – po­ru­čio je Go­ran Vu­ko­sa­vlje­vić.

(Dan)