“Pucam, i plačem”: Ovako je Vasilisa otvorila dušu i opisala svoj život

Od majke Jelisavete, Ruskinje, iz aristokratske porodice, nasledila je lepotu, od oca Šćepana strast i tipično nikšićku neposrednost i drskost, a Bog joj je dao vanredni slikarski talenat. Gotovo celu deceniju nije izlagala u Crnoj Gori, nije se pojavljivala, a legende o njoj kao najpoznatijoj crnogorskoj „la fam fatal“ decenijama se prepričavaju.

Ne mogu da se nasmejem jutros, izvini, danas mi je rođendan, a ne slavim rođendane otkad mi je brat poginuo, ništa ne slavim – kaže dok seda na terasu tivatskog hotela „Palma“. Usput, ćaska sa konobaricom, nikšićkim prepoznatljivim akcentom. – Draga, donesi nam dve turske kafe.

Konobarica, takođe Nikšićanka, grli je i neće da naplati. U Crnoj Gori dovoljno je reći – Vasilisa. O njenim slikama, brojnim izložbama po Evropi, mnogo je napisano i rečeno. Reč koju kritičari vezuju za Vasilisino slikarstvo je „strast“, a poznavaoci neretko kažu i – ludilo. Malo ko zna da je završila i tri godine medicine, dok nije došlo vreme da ide na praksu – tada ju je omelo slikanje.

Pričamo o njoj, muškarcima, skandalima, legendama koje o njoj kruže i epitetu fatalne žene koji nosi već decenijama.

– Više volim da mi kažu da sam luda slikarka, nego da me sažaljevaju i da kažu – greote, šta joj se sve izdešavalo u životu. Zato se isplačem u sobi, stavim jastuk preko glave da me niko ne čuje, i ujutro iziđem nasmejana. Kao vuk sama ližem svoje rane, a onda iziđem i ujedam – priča Vasilisa.

Tri puta se udavala, dva puta tajno, a volela je – samo jednom.

– Volela sam samo Masima, Italijana, bili smo zajedno četiri godine, ali ih nikada neću zaboraviti. On je bio iz grofovske porodice, lep kao Apolon, i prijatelji su mi govorili da nemam šanse da budem sa njim duže od dva dana. Gde ja, koja sam otiša iz Nikšića sa 15 godina u belim soknama, da dobijem grofa!? Tada mi je proradio nikšićki inat, i rekla sam sebi – e, udaću se za njega!

SLIKARSTVO – Kada pričam o slikarstvu, izgubim svu ženstvenost, čak zauzmem i mušku pozu. Ženi je teško opstati u tom svetu, ma koliko bila dobra i talentovana, ne daju joj da ide napred.

Masimo je „izgubio glavu“ za crnogorskom slikarkom, i dobili su sina, koji sada ima 18 godina i živi u Italiji. Masimo je umro posle četiri godine braka, a Vasilisa je mesecima živela u mraku. Sada živi na relaciji Podgorica – Rim.- Idem svakog vikenda, oni su strašno bogati, pošalju avion. A sa sinom sam kao drugarica, svake noći po tri sata ćaskamo telefonom.

Sa dvadeset i nekom godinom izgubila je brata u saobraćajnoj nesreći, i to je obeležilo ceo njen život. Onda se udala za njegovog najboljeg druga, poznatog nikšićkog sportistu.

– Mama nije znala, a tata je znao da ću da se udam, i rekao mi – udaj se svaki dan ako hoćeš, samo ti budi srećna. Taj čovek, koji je sada, na žalost, pokojni, družeći se godinama sa mojim bratom imao je iste manire i pokrete, i ja sam uvrtela u glavu da sam se u njega zaljubila. Nedostajao mi je Bato, moj brat, i bila sam gotovo poremećena. A imala sam fiks ideju da sam se u njega zaljubila. Uveče, posle venčanja, dođemo kod njega kući, i dok se on tuširao ja pobegnem.

Nastavak je legenda koja Crnom Gorom kruži decenijama – da ju je, navodno, muž zatekao sa ljubavnikom, i da je ona pucala u njega. Prvi put Vasilisa o tome javno govori, kao da je bilo juče:

– Tačno je da sam pucala, ali iz pištolja na gas, zato što je pratio tog čoveka koji mi je bio komšija, i živeo u kući do moje. Bio mi je kao brat, ali je moj muž bio zaslepljen ljubomorom, i shvatila sam da će nas oboje ubiti. Na sreću, svi smo preživeli – smeje se Vasilisa.

DVE STRASTI KOJE NE IDU ZAJEDNO

Muškarci u Crnoj Gori su iskompleksirani, boje se jakih žena. Ja nemam problem ako je muškarac mlađi, ne zato što je to moderno, već zato što mislim da se ljudi nađu bez obzira na godine. Kada slikam intenzivno, po godinu dana sam sama, jer su za mene muškarci i slikanje dve strasti koje ne idu zajedno. Takva sam osoba, sve radim sa strašću – pričam, slikam, volim.

Ne voli, kaže, avanture, kada je sa muškarcem, to mora biti, pre svega duhovna veza.

– Desetak dana pijemo kafe, ako vidim da tu nema ništa, pobegnem. Nikada nisam prevarila muškarca, samo sam otišla kada prestane ljubav.

Drugi put se tajno udala za bogatog grčkog biznismena, crnogorskog porekla.

– Kada je postao užasno ljubomoran, i počeo da me smara, nokautirala sam ga dok je vozio, zamalo smo poginuli – smeje se Vasilisa.

Niko joj, kaže, nije ušao „pod kožu“ kao Masimo.

– Znao je da nađe meru, da mi laska, kupuje poklone, ali ne preterano. Tačno me pročitao, da će me izgubiti ako me bude previše mazio.

DŽET-SET

– Ma kakav džet-set i glamur u Crnoj Gori, gde polovina stanovništva gladuje!? Ne foliram se i ne glumim zvezdu ni kada odem vani, ja sam došla iz Nikšića i ne želim da se pretvaram. Volim da obični ljudi posećuju moje izložbe, i prema njima se jednako ponašam kao prema nekim navodnim bogatašima.