Karađorđevići bez carskog imetka!

UKOLIKO bi sve republike nekadašnje SFRJ odlučile da Karađorđevićima vrate svu imovinu koja im je oduzeta poslije rata, nasljednici kraljevske porodice postali bi vlasnici najatraktivnijih lokacija u ovom dijelu Evrope. Sa blagom, koje je nedavno pronađeno u Titovom sefu u Narodnoj banci Srbije, a koje im, po svemu sudeći, po zakonu pripada, postali bi jedna od najbogatijih porodica u Evropi!

Život, međutim, ni za ovu kraljevsku porodicu nije bajka, pa će dobiti samo ono što im po sadašnjem zakonu pripada. Kako su objasnili u Agenciji za restituciju, nasljednici kralja Petra, princa Tomislava i princa Andreja dobiće na ime obeštećenja najviše po 500.000 evra, što je maksimum za sve građane, a biće im vraćene samo zgrade i imanja koja su i danas u vlasništvu države, a nemaju status kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Karađorđevićima neće biti vraćene ni bolnice, fabrike, kasarne, rudnici i lovišta. Kraljevska porodica, po svemu sudeći, neće biti mnogo bogatija posle povraćaja oduzete imovine. O tome će se raspravljati tokom sledeće godine.

Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, ipak, zahtijeva da se sva imovina koju je „diktatorski Brozov režim ukrao“ od njegove porodice vrati po hitnom postupku. A, ono što potomci srpskih vladara zvanično traže, zapisano je u Kardeljevom Ukazu iz 1947, u kojem je detaljno zabeleženo šta je od koga oduzeto. Taj dokument, koji sadrži detaljan popis imovine oduzete Karađorđevićima, „Novosti“ su dobile na uvid baš od Aleksandra Karađorđevića.

 Porodica Karađorđević imaće isti status kao i drugi u postupku restitucije. Bez privilegije, ali i diskriminacije – kaže, za „Novosti“ Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju. – Imovina koja može da im se vrati biće vraćena, a za onu koja ne može – Karađorđevići će biti obeštećeni. Ono što javnost najviše zanima je sudbina Belog dvora. Budući da je proglašen za kulturno dobro, izuzet je u postupku restitucije.

U Ukazu Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ, koji je potpisao Edvard Kardelj, navedeno je šta je na kojoj adresi i u kojoj republici oduzeto od potomaka kralja Aleksandra, Petra, Tomislava i Andreja. U njemu piše i šta je oduzeto knezu Pavlu, čiji su nasljednici jedini dobili nazad konfiskovanu zgradu – vilu „Crnogorku“.

Aleksandar Karađorđević i dalje očekuje da mu se vrati Dvorski kompleks na Dedinju, koji je, kao što smo već rekli, izuzet iz restitucije. Osim toga, on traži i nekoliko kuća u Sarajevskoj ulici, koje su u međuvremenu srušene i na tim mjestima su sagrađene stambene zgrade. Slična je situacija sa kućama u Krunskoj ulici, koje su pripadale Karađorđevićima, a porodica je imala i placeve – dvorska bašta u Ulici patrijarha Dimitrija u Rakovici, gdje se sada nalazi rasadnik, kao i prostor koji danas pripada Arhivu Jugoslavije, gde je bila zadužbina kralja Aleksandra. Potomci princa Tomislava traže vilu u Tolstojevoj. Bez obzira na to što kraljica Marija još nije rehabilitovana, potomci Karađorđevića traže i njenu zgradu u Aberdarevoj 1.

Kraljevska porodica je prije rata imala i imovinu van Beograda – u Sokobanji i Topoli. Oni očekuju da im opština Topola vrati električnu centralu, sresku bolnicu Karađorđe, stari Karađorđev konak, Prvu srpsku kasarnu, kao i kraljevske livade u Sokobanji. Međutim, kako nam je rečeno u Agenciji za restituciju teško da će im bilo šta od toga biti vraćeno, jer i ukoliko nije promijenjen vlasnik, po zakonu se ni električne centrale, niti bolnice, a ni kasarne ne vraćaju starim vlasnicima. Karađorđevići ne mogu da traže ni lovišta, niti pravo na korišćenje rudnika i fabrika. Oni su bili vlasnici zlatnih rudnika u Peki, zatim Sikole, pa rudnika lignita Radenka kod Kučeva, imali su laboratoriju za preradu zlata Neresnica, kao i fabriku za preradu zlatne rude u Glogovici.

Karađorđevići su imali imovinu i u bivšim jugoslovenskim republikama, ali to je van djelokruga našeg zakonodavstva. Od Crnogoraca potražuju kompleks na Miločeru, gdje se nalazi Kraljičina plaža.

Taj kompleks je bio vlasništvo kralja Aleksandra, ali i privatno vlasništvo kraljice Marije. Karađorđevići su bili vlasnici i Doma srpskog poslanstva na Cetinju. Njihova je bila i rezidencija u Rijeci Crnojevića.

Još nije poznato da li će im nešto od pomenute imovine Crnogorci vratiti, ali, kako stvari sada stoje, Slovenci neće. Odluku pravdaju time da nisu ukinuli Kardeljev ukaz. Karađorđevići očekuju da im se vrati i dvorsko poljoprivredno dobro Demir Kapija u Makedoniji. Kraljevska porodica u Hrvatskoj nije imala imovinu, a u BiH njihova je bila rezidencija u Han Pijesku, koja je u poslednjim ratovima potpuno uništena.

NE TRAŽE OPLENAC

KARDELjEV ukaz nije obuhvatio poljoprivredno dobro Oplenac, jer je to „svojina Zadužbine Crkve Svetog Đorđa na Oplencu, pa se upućuje Predsedništvo Vlade Srbije da u pogledu toga može postupiti po Zakonu o agrarnoj reformi i kolonizaciji“. Ni Karađorđevići ne traže Zadužbinu na Oplencu nazad, jer im ne pripada. Kako kažu, na Zadužbini je da odluči o pitanju vlasništva.

ODUZETE DRAGOCENOSTI

KARAĐORĐEVIĆIMA su, osim nepokretne imovine, Kardeljevim ukazom oduzete i štedne knjižice, obveznice, akcije, novac, sanduk sa dragocjenostima, kao i izuzetno vrijedna biblioteka. Poznato je da je među 35.000 knjiga iz dvorske biblioteke, koje su prebačene u Narodnu biblioteku Srbije, bio i original rukopisa Njegoševog „Gorskog vijenca“.

(Novosti)