Svako dete, kao i svaka odrasla osoba, ponekad se osjeća uznemireno.

Ali nekada, anksioznost može da bude toliko jaka da ih sprečava da rade stvari u kojima uživaju.

Roditelji mogu da pomognu deci da ublaže anksioznost, pokazalo je novo istraživanje profesorke Kati Kresvel sa Univerziteta Reding u Velikoj Britaniji.

Ona je autorka i nekoliko knjiga o tome kako prevaziđi strahove u detinjstvu, a evo njenih saveta za roditelje.

1) Nemojte im reći: „Ne brini, to nije stvarno”

Strahovi se menjaju, pripremite se na to

Duhovi, čudovišta i životinje – toga se plaše deca od četvrte do osme godine života.

Starija deca češće zaziru od događaja koji se retko dešavaju – da će ih neko ubiti, da će stradati tokom terorističkog napada ili nuklearnog rata.

Bitno je da znate strahove svog deteta

Bez obzira koliko imaju godina, ne okrećite glavu na njihove strahove.

Nećete im pomoći tako što ćete im reći da se ne plaše ili da su njihovi strahovi glupi.

Pitajte ih kako se osećaju i razgovarajte o strahovima.

2) Pokušajte da ne organizujete život oko njihovih briga

U suprotnom – dete neće moći da se suoči sa strahovima.

Ako se vaše dete plaši pasa, možda vam je lakše da pređete na drugu stranu ulice kada vidite psa. Ali, poruka koju šaljete detetu je pogrešna.

Nema potrebe da planirate alternativnu rutu za put do kuće, samo ako se dete plaši pasa u blizini

To ne znači da treba da ga primoravate da se izlaže situacijama koje ga prestravljuju, ali ga ohrabrite da barem priđe bliže ovim životinjama.

3) Nemojte odmah da nudite rešenje – prvo ih saslušajte

Umesto da ga odmah pitate ‘šta nije u redu’, pokušajte da mu se prvo posvetite

Ideja je da prvo pokušate da razumete šta vaše dete oseća.

Možda ćete pronađi uzrok straha.

Komunikacija je ključ

„Kada sam bila mala, užasavala sam se brzih vozova. Dok sam stajala na peronu, slušala sam ih kako tutnje kroz stanicu. Pretpostavljala sam da se taj zvuk čuje i u vozu.”

Deci možete pomoći samo ako tačno znate čega se boje.

4) Postavljajte im pitanja tako da postanu svesni da njihovi strahovi nisu realni 

Komunikacija je ključ

Na primer, pitajte ih zašto misle da bi nešto strašno moglo da im se dogodi.

Idite korak po korak kako bi im pomogli da shvate da se ništa opasno neće dogoditi i da su u stanju da se nose sa izazovima.

Ohrabrite dete da usvoji određene mentalne strategije kako bi moglo da upravlja strahovima.

Samo zamisli…

Ukoliko, na primer, imaju strah od pojavljivanja u javnosti u nekoj emisiji, upitajte ih: „Šta je najgore što može da se dogodi?”

Ali postavite i pitanja: „Šta je najbolje što može da se dogodi? Da li je moguće da budeš toliko dobar da ti ponude ulogu u holivudskom filmu?”

Najverovatnije je da će istina biti negde između.

5) Postepeno testirajte njihove strahove

Pomozite deci da naprave plan

Roditelji su na Univerzitetu Reding učili da pomognu deci da izgrade samopouzdanje tako što će isplanirati korake. Ovo im pomaže da se izbore sa strahovima.

Pohvalite i nagradite decu ako vidite da pokušavaju da naprave plan.

Pomozite im da izgrade samopouzdanje

Tako ćete pokazati da cenite njihov trud i biće motivisani da nastave da pokušavaju.

6) Normalno je da nekada budu anksiozni

Strah je deo života

Ako im anksioznost otežava svakodnevnicu i dovodi do toga da izbegavaju dnevne zadatke, potražite pomoć.

Opcije su literatura ili pomoć terapeuta.

Zapamtite, ne možete učiniti da svi strahovi deteta nestanu.

Nije bitno da budu savršeni, bitno je da budu srećni

Vaš posao je da im pomognete da se naviknu na malo nesigurnosti, umesto da pokušavaju da je potpuno uklone.

Učenje da kontrolišu emocije je deo odrastanja.

Kako odrastamo, sve smo bolji u racionalizaciji stvari i shvatamo da možemo bolje da se nosimo sa strahovima.

DO NOT DELETE – DIGIHUB TRACKER FOR [48989069]

BBC