TUŽAN KRAJ: Čovjek za kojeg smo molili sve institucije da pomognu preminuo je
Čovjek za koga smo molili sve relevantne institucije da mupomogne nije više među nama, saopšteno je iz Banke hrane.
Saopštenje ove NVO prenosimo integralno.
Banka hrane skoro svakodnevno šalje zahtjeve za pomoć u ime siromašnih građana institucijama sistema.
Povratnih reakcija i informisanja sa njihive strane skoro da nema. Tu i tamo čujemo od tih porodica za koje smo molbe slali da su ih pozvali na razgovor i da su dobili jednokratnu pomoć koja se najčešće kreće od 30-50€ i za koju postoji zakonska mogućnost da je dobiju maksimalno dva puta tokom godine.
Čujemo i negodovanja što se obraćamo institucijama sistema od građana, koji nam kažu da im se sugeriše da se ne obraćaju za pomoć Banki hrane.
Pitali smo se da li da pišemo ubudiće institucijama sistema s obzirom da saradnja izostaje kada se desila tragedija.
Naime, čovjek za koga smo molili da mu pomognu sve relevantne institucije: Ministarstvo rada i socijalnog staranja , preciznije kabinet ministra i direktora direktorata gdjina Kuševiju ,Opštinu Nikšić,Centar za socijalni rad a o tome informisali i kancelariju Ombdusmana nije više živ.
Mjesec dana nakon našeg prvog obraćanja ovim institucijama čovjek je nađen mrtav u prostoru koji je on nazivao domom iako tamo nije bilo ni vrata ni kreveta a ni ostalih potrebnih stvari.Kuća se urušavala.
Da tragedija bude veća čovjek je bio bolestan i nije mogao da radi. Živio je od nekih 60€ primanja.Bio je sam i nezbrinut.
Kako je Banka hrane obavijestila nadležne i na taj način sa sebe skinula odgovornost nismo mirni jer se bojima da ovaj primjer sa fatalnim posladicama može biti ponavljan i da je vrijeme da javno postavimo pitanje Ministru rada i socijalnoh staranja kao i premijeru , ko je odgovoran za ljude koji se nađu u nevolj?.Da li država mora da im pomogne ili je to stvar nečije procjene?
Pitamo se zašto ljudi nemaju povjerenje i ne javljaju se institucijama sistema za pomoć već se obraćaju nama, Banki hrane? Kada su gladni, kada su bolesni, kada su na ulici obraćaju se nama.
Da li to znači da sistem nije podrška ljudima u nevolji i da su ljudi prepusteni sami sebi?
Mislimo da je situacija jako ozbiljna i da zahtijeva ozbiljnu reakciju društva i sistema.
Čovjeka nema i ne možemo ga vratiti ali možemo onemogućiti da se ovakve tragedije ponavljaju.
U nastavku imate mejlove upućene nadležnim na koje oni na žalost nisu reagovali.
Krajnje je vrijeme da socijalna politika bude po mjeri ugroženih ljudi i udaljena od nemara i zloupotrebe.
