ZABRINJAVAJUĆI PODACI ZZZCG: Bez posla 12 doktora nauka

U Cr­noj Go­ri je 38 dok­to­ra me­di­ci­ne ne­za­po­sle­no, dok na po­sao če­ka 6.614 vi­so­ko­ško­la­ca, 273 ma­ste­ra i ma­gi­stra. Bez po­sla je i 12 dok­to­ra na­u­ka.
Pre­ma po­da­ci­ma do­sta­vlje­nim „Da­nu“ iz ZZZCG, na evi­den­ci­ji ne­za­po­sle­nih sre­di­nom ju­na na­la­zi­lo se 6.614 vi­so­ko­ško­la­ca, što pred­sta­vlja 14 od­sto od ukup­nog bro­ja ne­za­po­sle­nih (47.376). 
– Naj­vi­še ih je sa za­vr­še­nim če­tvo­ro­go­di­šnjim stu­di­ji­ma (240 kre­di­ta) – 4.435 (67 od­sto od ukup­nog bro­ja vi­so­ko­ško­la­ca), sa za­vr­še­nim tro­go­di­šnjim stu­di­ji­ma (180 kre­di­ta) – 1.894 (28,6 od­sto), 273 ma­ste­ra i ma­gi­stra i 12 dok­to­ra na­u­ka – pre­ci­zi­ra­li su iz Za­vo­da. 
Na evi­den­ci­ji ne­za­po­sle­nih ZZZCG pri­sut­no je 710 vi­so­ko­škol­skih za­ni­ma­nja, si­ste­ma­ti­zo­va­nih u 61 gru­pu za­ni­ma­nja. 
– Naj­vi­še ne­za­po­sle­nih je sa za­ni­ma­nji­ma iz gru­pe: eko­no­mi­sti – 1.018 (u okvi­ru njih naj­vi­še be­če­lor eko­no­mi­je – 365), vas­pi­ta­či i na­stav­ni­ci dru­štve­no hu­ma­ni­stič­ke obla­sti – 1.015 (u okvi­ru njih naj­vi­še pro­fe­so­ra srp­sko­hr­vat­skog –124), pro­fe­so­ra en­gle­skog (113), en­gle­ski je­zik i knji­žev­nost – ste­pen spe­ci­ja­li­ste (94), pro­fe­sor fi­zič­ke kul­tu­re (92), za­tim, me­na­dže­ri i or­ga­ni­za­to­ri (784), prav­ni­ci (750), dru­štve­no-hu­ma­ni­stič­ka za­ni­ma­nja (504). Tih ne­ko­li­ko gru­pa za­ni­ma­nja uče­stvu­ju sa oko 60 od­sto u ukup­nim kre­ta­nji­ma na tr­ži­štu ra­da, od­no­sno li­ca sa za­ni­ma­nji­ma iz na­ve­de­nih pod­ruč­ja ra­da ja­vlja­ju se sa oko 60 od­sto u ukup­noj po­nu­di, tra­žnji i za­po­šlja­va­nju – na­ve­li su iz ZZZCG. 
U ovoj go­di­ni, ka­ko po­ja­šnja­va­ju, naj­vi­še su se za­po­šlja­va­li ne­za­po­sle­ni sa za­ni­ma­nji­ma vas­pi­ta­či i na­stav­ni­ci dru­štve­no-hu­ma­ni­stič­ke obla­sti (194), eko­no­mi­sti (186), me­na­dže­ri i or­ga­ni­za­to­ri (135), prav­ni­ci (109), dru­štve­no-hu­ma­ni­stič­ka za­ni­ma­nja (72). 
– Pre­ma po­da­ci­ma Za­vo­da, a na osno­vu po­ka­za­te­lja do­bi­je­nih od po­slo­da­va­ca i Po­re­ske upra­ve, u ovoj go­di­ni, za­po­sle­na su ukup­no 5.364 li­ca, od če­ga su njih 1.298 (24,2 od­sto) vi­so­ko­škol­ci – ka­za­li su iz te in­sti­tu­ci­je.
Ka­ko do­da­ju, naj­vi­še ne­za­po­sle­nih vi­so­ko­ško­la­ca je u sta­ro­snoj do­bi do 30 go­di­na (48,5 od­sto), u do­bi iz­me­đu 30 i 50 go­di­na ima ih 45 od­sto, a sta­ri­jih od 50 go­di­na je 6,5 pro­ce­na­ta. 
– Na evi­den­ci­ji ne­za­po­sle­nih tre­nut­no se na­la­zi 920 vi­so­ko­ško­la­ca bez oba­vlje­nog pri­prav­nič­kog sta­ža. Vi­so­ko­ško­la­ca, ko­ji su na evi­den­ci­ji kra­će od go­di­nu da­na, ima 2.433 (36,8 od­sto), iz­me­đu jed­ne i tri go­di­ne na evi­den­ci­ji je njih 2.764 (41,8 od­sto), a du­že od tri go­di­ne – 1.417 (21,4 od­sto). U ovoj go­di­ni po­slo­dav­ci su ogla­si­li 16.302 slo­bod­na rad­na mje­sta, od če­ga njih 1.984 (12,17 od­sto). Ne­za­po­sle­nih li­ca sa za­vr­še­nom vi­šom ško­lom ima 811 – ka­za­li su „Da­nu“ iz Za­vo­da.
Mno­go je da je i je­dan dok­tor bez po­sla, a ne 38, po­ru­či­la je pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta zdrav­stva Lji­lja­na Kri­vo­ka­pić. Ona je is­ta­kla da je po­treb­no od­mah sla­ti na usa­vr­ša­va­nje lju­de, ka­ko bi se iz­bje­gao pro­blem ko­ji tre­nut­no ima­mo – ne­do­sta­tak spe­ci­ja­li­sta. 
– Broj ne­za­po­sle­nih dok­to­ra je ma­nji ne­go što je bio pro­šle go­di­ne i mi­lo mi je zbog to­ga. Ali da je je­dan čo­vjek, je­dan dok­tor na bi­rou, to je mno­go. Ne sa­mo što se du­go stu­di­ra, što je od­go­vo­ran i te­žak fa­kul­tet, ne­go što je i prak­sa na­por­na. Stu­di­je ti da­ju jed­nu vr­stu te­o­rij­skog sa­zna­nja. Prak­tič­no zna­nje je ne­što što to­kom ži­vo­ta sti­češ u ra­du – ka­za­la je Kri­vo­ka­pi­će­va za „Dan“.
Do­da­je da se po­sta­vlja pi­ta­nje za­što je to­li­ko lju­di na bi­rou. 
– Pr­vi je aspekt za­to što lju­di ko­ji su na bi­rou u Pod­go­ri­ci, že­le da osta­nu u Pod­go­ri­ci. Ve­li­ka je fre­kvent­nost i po­tre­ba za spe­ci­ja­li­za­ci­ja­ma na sje­ve­ru i ju­gu. Hit­na slu­žba je ne­ko­li­ko pu­ta ras­pi­si­va­la kon­kurs za upo­šlja­va­nje, a ni­ko se ni­je ja­vljao. Ape­lu­jem na ko­le­ge – kre­ni­te, poč­ni­te, ra­di­te. Ima­će­te pro­stor ka­sni­je za pre­la­zak jed­ne usta­no­ve u dru­gu. Is­ku­stve­nost je ja­ko bit­na – sma­tra ona. 
Is­ti­če da je još je­dan raz­log to­me če­ka­nje od­re­đe­nog rad­nog mje­sta. 
– Pro­fi­li ko­ji su sa­da po­treb­ni u na­šem zdrav­stve­nom si­ste­mu je­su za ane­ste­zi­o­lo­gi­jom, ra­di­o­lo­gi­jom, pe­di­ja­tri­jom i za gi­ne­ko­lo­gi­jom. Daj­te da te lju­de od­mah ša­lje­mo na edu­ka­ci­ju ka­ko bi­smo uklo­ni­li va­kum ko­ji tre­nut­no po­sto­ji u ne­do­sto­je­ćim spe­ci­ja­li­za­ci­ja­ma – ape­lo­va­la je Kri­vo­ka­pi­će­va.
Pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta stu­dent­skih i đač­kih do­mo­va Mar­ko Ka­lu­đe­ro­vić upo­zo­rio je da je pr­blem sa ne­za­po­sle­no­šću vi­so­ko­ško­la­ca si­stem­ski. Sma­tra da se na ve­li­ki pro­ce­nat ne­za­po­sle­nih mla­dih lju­di od­ra­ža­va lo­ša za­kon­ska re­gu­la­ti­va ko­jom su po­dig­nu­te kvo­te za od­la­zak u pen­zi­ju.
– Ka­da se upo­re­de no­va za­kon­ska rje­še­nja za pen­zi­o­ni­sa­nje, gdje su po­dig­nu­te kvo­te na 67 go­di­na ži­vo­ta i 40 go­di­na rad­nog sta­ža, sa to­li­kom ne­za­po­sle­no­šću mla­dih lju­di, ja­sno je da to ne ide – sma­tra on.

(Dan)