Plavooki ljudi uopšte nemaju plave oči

Plave oči ustvari i nemaju ustaljenu boju, već ona zavisi od količine dostupne svetlosti u trenutku kada pogledate tu osobu.

Kako je Slembruk objasnio, obojeni deo oka sa sastoji iz dva dela, epitela u pozadini i prednje strome. Epitel je izgrađen od samo dva sloja ćelija koje sadrže crno-braon pigmente, a, nasuprot njima, stroma je izgrađena od bezbojnih kolegenih vlakana.

Ponekad se u stromi nalazi veća količina tamnog pigmenta melanina, a ponekad ga uopšte nema. Upravo količina melanina utiče na to koje boje su nam oči.

Na primer, braon oči imaju veću koncentraciju melanina u stromama koje apsorbuju najveću količinu svetlosti koja prođe kroz kologene naslage dajući oko tamnu boju.

Zelene oči imaju manju količinu melanina pa manje svetlosti apsorbuju. To znači da se deo svetlosti ne apsorbuje već pomoću takozvanog “tindalovog efekta” reflektuje i stvara plavu boju. Kobinacija apsorbovane braon i neapsorbovane plave svetlosti daju oko zelenu boju.

Najfascinantnije su plave oči koje sadrže veoma malo melanina pa se gotovo sva svetlost koja uđe u oko reflektuje nazad u atmosferu kao rezultat “tindalovog efekta”.

Najzanimljivija stvar je da plave oči ustvari i nemaju ustaljenu boju, već ona zavisi od količine dostupne svetlosti u trenutku kada pogledate tu osobu.