Zbog politike spremni da se bijemo, na bonuse ćutimo   

Nije se slegla prašina koju je podigla informacija da su poslanici vladajuće većine u crnogorskoj Skupštini sebi pred kraj prošle godine dodijeli bonus u iznosu od skoro 400 eura. Prosječna poslanička plata je 1500 eura. Ako tome dodamo da je minimalna zarada u Crnoj Gori 193 eura, i da je najniža u regionu, onda iznijete podake građani još više osuđuju. Pored toga od 1. januara ove godine je povećan PDV što je dovelo do novih poskupljenja i nameta.

Sagovornici CdM-a različito tumače bonus koji su poslanici sebi dodijelili. Dok je za jedne ovo suluda odluka, drugi kažu da je ovo način da se “napravi razlika rada od nerada”.

Generalni sekretar Unije slobodnih sindikata Srđan Keković za CdM kaže da ovo nije korektno i da je suludo, te da građani treba da dignu glas protiv ovakvog ponašanja. Nije ovo slučaj samo sa poslanicima, kaže Keković, i dodaje da ovakvih slučajeva ima i u preduzećima, bankama…

“Nije samo pitanje o stimulansu za poslanike. Generalno toga ima svuda. Nekada je odnos između najniže i najveće zarade bio 1:4, 1:3,2, ali je odavno ta granica probijena. Neoliberalni sistem je postao dominantan. Mi radnici se ne čujemo dovoljno da bi to mogli da zaustavimo. Na političkoj sceni ništa se ne dešava.  Da bi se neštio ispravilo potrebno je da kao zaposleni građani reagujemo, da dignemo glas, da tražimo odgovornost na svim nivoima. Onoga trenutka kada neko osjeti da može da odgovara za ono što radi, tada se to više neće dešavati”, jasan je Keković.

Govoreći da ovakvih primjera ima u preduzećima, bankama, Kekoković kaže da su poznati slučajevi da direktor banke dobija desetine hiljada eura.

“Zašto, o čemu se radi. Nemoguće je da jedan čovjek doprinese 30 puta više od ostalih. Ali, napravili smo takav scenario. Mi ne ragujemo, pa će ta priča prolaziti sve dok narod ne digne glas”, jasan je on.

Dodaje da mora da se desi trenutak da reagujemo.

“Ne može neko da ima sve, a neko da nema ništa. To nije država socijalne pravde. Opet kažem, za to moramo da se izborimo. Mi radnici i građani”, poručuje Keković.

Prema njegovim riječima, spremni smo za vjeru, naciju i politiku da se “bijemo”, ali ne i za socijalno-ekonomski položaj. U razvijenim demokratijama je sve suprotno, jer je fokus na socio-ekonomskom položaju.

“Kada smo ranije pozvali zaposlene u javnom sektiru, 50.000 ljudi,  na protest kada je usvajan budžet, da se poveća budžet za zarade zaposlenih u javnom sektoru i pozvali njih da dođu, ljudi nisu došli. Kada smo u decembru 2016. pozvali ljudei protiv mjera budžetske konsolidacije koji su se ticale povećanja PDV-a, ukidanja naknada za majke, ponovo ljudi nijesu došli.  Onda pitam: O čemu se ovdje radi?”, pita Keković.

Sa druge strane, ekonomski analitičar Predrag Drecun za CdM kaže da, gledano sa spekta budžeta, ako se ovo uklapa u planiranu varijantu, onda je isključivo politički motiv za to, odnosno da se poslanici koji ne učestvuju u radu, na neki način razliku od onih koji učestvuju u radu, s obzirom na to da je došlo isto da li sjediš u parlamentu ili ne, primaš istu platu.

“S druge strane, trenutak nije nasjrećnije izabran. S aspekta odnosa prema opozicionim poslanicima, podržavam ih. Ipak, ako gledamo sa strane socijalnog trenutka, mislim da nije bilo vrijeme za tako nešto”, poručio je Drecun.

Da podsjetimo, poslanici vladajuće većine u parlamentu nagradili su sebe sa po 387 eura na decembarsku platu zbog značajnog doprinosa u aktivnostima radnih tijela, na sjednicama Skupštine i dodatnog angažovanja.

Skupština je sredinom decembra usvoila Rješenje o isplati varijabilnog dijela zarade za decembar, prema kojem su svi poslanici DPS-a, SD-a, Bošnjačke stranke, HGI, Liberalne partije  i albanskih partija dobili 80 odsto neto zarade kao bonus na decembarsku platu.

CdM