ABAZOVIĆ: I bez podrške 49 poslanika biće manjinske vlade

Lider Građanskog pokreta URA i potpredsjednik Vlade u tehničkom mandatu Dritan Abazović kazao je da da bi zaista volio da Socijalistička narodna partija (SNP) bude dio manjinske vlade, piše Dan.

“Smatram da struktura koja dominantno ima prosrpsko biračko tijelo treba da bude u svakoj vladi i da bi to bilo dobro u kontekstu pomirenja i svega što treba da se desi u narednom periodu. Ako ne, onda imamo komplikovaniju situaciju. Cifra od 49 poslanika je važna zato što moramo da odblokiramo naš evropski put, da bismo odblokirali našu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije i da bismo mogli našu borbu da svedemo na smisleni nivo “,  ističe Abazović, naglašavajući i da ukoliko se vlada formira ona neće biti trajnog karaktera, već bi bila tu da pripremi izbore.

“Imaće taj tehnički koncept u sebi. Ako to ne možemo da ostvarimo, idemo na izbore. Ono što je frustrirajuće je to što niko ne nudi opciju. To što nudi Demokratski front (DF) je neostvarivo, zato što nemamo podršku za tako nešto “, poručuje Abazović.

• Dokle se stiglo sa pregovorima oko manjinske vlade?

Obavili smo seriju razgovora sa svim našim partnerima i strukturama, čak i sa onima koji ne žele da budu dio manjinske vlade. Svi su se odazvali razgovoru, osim Demokrata. Tokom konsultacija stekao se utisak da postoje neki subjekti koji žele da budu dio projekta, neki koji ne žele da budu dio projekta, a ima i onih koji se u ovom trenutku i dalje dvoume, odnosno nemaju konačan stav. Tako da ukoliko se taj stav iskristališe u nekom narednom periodu, a mislim na period od nekih sedam-osam dana, onda ćemo vidjeti možemo li da idemo u drugu fazu pregovora. Takođe, čuli smo i da predsjednik države vrši konsultacije sa političkim subjektima. Možda se i iz toga izrodi neka potencijalna mogućnost da se sastavi vlada od 41 poslanika, mada bi bilo poželjno da broj poslanika bude veći. Tada će se znati postoji li mogućnost da se nekome da mandat. To bi već bila naredna faza i tada bi se zaista moglo doći do nove vlade Crne Gore. Ukoliko je to nešto što je daleko i nemoguće i većina subjekata misli da je to loša ideja, poštujem svačiji stav i tada bismo išli na prijevremene parlamentarne izbore, zajedno sa lokalnim u desetak opština, koji će se održati krajem maja ili početkom juna 2022. godine. U svakom slučaju, ja za bolju ideju nijesam čuo.

Od Bečića nije dobio odgovor

• Jeste li pokušavali da razgovarate sa predsjednikom Demokrata Aleksom Bečićem?

Pokušao sam da dobijem Aleksu Bečića, onda kada sam bio na sastanku sa Demokratskim frontom. Nijesam dobio nikakav odgovor. Nisam dobio ni pozitivan ni negativan odgovor. Šta god ja mislio o njihovoj politici, meni ne bi bio nikakav problem da razgovaram sa kolegom Bečićem o temama od državnog značaja. Državni interes je iznad nesuglasica.

• Vi još uvijek čekate da se SNP izjasni oko manjinske vlade. Ukoliko oni ipak odluče da ne budu dio te vlade, onda ne postoji ključni razlog formiranja vlade, a to je dostizanje broja od 49 poslanika, za promjene u sudstvu i tužilaštvu. Šta tada?

Zaista bih volio da SNP bude dio te vlade. Smatram da je to vrlo odgovorno prema građanima. Takođe, smatram da struktura koja dominantno ima prosrpsko biračko tijelo treba da bude u svakoj vladi i da bi to bilo dobro u kontekstu pomirenja i svega što treba da se desi u narednom periodu. Ako ne, onda imamo komplikovaniju situaciju. Cifra od 49 poslanika je važna zato što moramo da odblokiramo naš evropski put. Mora se odblokirati borba protiv organizovanog kriminala i korupcije i naša borba svesti na smisleni nivo. Ne možemo sa ovakvim sudstvom i tužilaštvom da imamo smisleniju borbu, sve da svako ministarstvo postane ministarstvo unutrašnjih poslova. Mi trebamo prema tom broju da idemo i ukoliko ne dođemo do te cifre od 49, koji podržavaju vladu. Kada bi vladu podržalo 49 poslanika, to bi bilo izvjesno, ali čak i da ne bude ta cifra, smatram da postoje politički subjekti sa kojima treba razgovarati kako odblokirati put. Ovdje ne bih isključio DF, ni Demokrate ni Miodraga Lekića ni ostale sudionike, naravno ni Pokret za promjene (PzP), posebno Branka Radulovića i Branku Bošnjak u nečemu što bi bio dogovor oko Ustavnog suda, vrhovnog državnog tužioca i četiri člana ustavnog savjeta. Svakako, ako formiramo vladu, ona ne bi bila trajnog karaktera, već bi bila tu da pripremi izbore. Imaće taj tehnički koncept u sebi. Ako to ne možemo da ostvarimo, idemo na izbore. Ono što je frustrirajuće je to što niko ne nudi opciju. To što nudi DF je neostvarivo, zato što nemamo podršku za tako nešto.

Ne može se Kosovo uporediti sa samoproglašenim teritorijama u Ukrajini

• Najaktuelnija tema su trenutno dešavanja između Rusije i Ukrajine. Svaki čovjek bi trebalo da osudi rat. Osudili ste odluke Ruske Federacije, u odnosu na Ukrajinu, kojima se priznaju Donjecka i Luganjska oblast, navodeći da u značajnoj mjeri narušavaju bezbjednost i međunarodno pravo. Postoje mišljenja da bi onda trebalo i da stanete u zaštitu i teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, i osudite akt jednostranog priznanja Kosova nastalog posle NATO agresije na Jugoslaviju 1999. godine. Koja je razlika?

Velika je razlika. Bivša Jugoslavija je počela proces desolucije 1991. godine i izgubila skoro sve republike, liše Srbije i Crne Gore. Imala je problem sa Kosovom, koji datira još od 90. godine, kao dvije pokrajine, Vojvodina i Kosovo. Ratna dejstva koja su bila unutar granica bivše Jugoslavije, koje su dominantno sprovođene kroz aktivnosti JNA su ostavile velike posledice po lokalno stanovništvo u svim mjestima. Bio je veliki progon stanovništva. Počeli su mirovni pregovori, koji su završeni 1995. godine. Onda je situacija eskalirala. Nezavisnost Kosova je proglašena 2008. godine. Ukrajina je imala u potpunosti suverenu teritoriju. Ne znam kako ljudi povezuju stvari koje se ne mogu povezivati. Nemamo dvostruke aršine, ali se zna da smo partneri zapada i NATO-a.

Disolucija Jugoslavije se može uporediti sa disolucijom SSSR. Nijesam ja neko ko ima različit odnos prema Kosovu. Svima nama treba vrijeme da prihvatimo neke činjenice. Mi se i dalje raspravljamo o tome ko su četnici i partizani, vraćamo komite. Državna politika Crne Gore u odnosu na Ukrajinu treba da bude kristalno jasna. Mi stojimo diplomatski uz naše saveznike. Nadamo se i molimo se da ratna dejstva prestanu. Ne možemo kada su krizne situacije da budemo neutralni. Mi nismo neprijatelji Ruske Federacije, volimo što su rado viđeni gosti kod nas. Sila i ratna dejstva su ipak odlika primitivnog djelovanja.

• Ranije ste bili u odličnim odnosima sa predsjednikom Demokrata Aleksom Bečićem. Sada ne prođe dan, a da GP URA i Demokrate ne ratuju saopštenjima, najrazličitije sadržine. Da li je moralo tako? Zar se niste mogli dogovoriti iza zatvorenih vrata?

Mi smo Demokrate pozvali na razgovor. Ako oni misle da treba da ih kidnapujemo i dovedemo da razgovaramo o državnim stvarima, ja smatram da je to neodgovorno. Oni vjerovatno misle drugačije. Naši odnosi su značajno narušeni onda kada se nije izglasao Tužilački savjet, zato što je to bio direktan udarac na vladu i na ono što je trebalo da bude glavna preokupacija – borba protiv kriminala i korupcije. Dodatno je kulminiralo 4. i 5. septembra oko dešavanja na Cetinju i pokušaja da zakulisnim radnjama oni zajedno sa ekipom oko Zdravka Krivokapića naprave kombinatoriku koja samo njima odgovara. Ta kombinatorika nije odgovarala ni DF-u, a pogotovo ne SNP-u. Neko sada može reći da se srušila vlada. URA je najviše branila vladu, bez obzira što je najviše vidjela manjkavosti u vladi. Vrijeme će ih demantovati. Neću da produbljujem rat sa Demokratama, ali to što oni rade ne radi ni Nebojša Medojević. Pričaju o milionima za šta i oni znaju da nije istina. Ja mislim da je to neodgovorno prema državi… Ideja je da se pomirimo i krenemo reformskim putem.

• Ne tako davno ste u parlamentu nekim poslanicima rekli da su na spisku. Istakli ste da u njihovim poslaničkim klubovima sjede ljudi koji imaju krivične prijave kao da pored vas sjedi čovjek zbog kojeg je država izgubila 10 miliona eura. Sada te iste ljude zovete u vladu?

Nije problem da oni podrže naš državni projekat. Naš koncept, ne mi njihov, nego oni naš, i to ukoliko žele. Da bi odgovarao taj čovjek, ali i mnogi drugi koji moraju da odgovaraju ne zbog toga što je neko na vlasti, mi moramo dobiti glavnog specijalnog tužioca da valja i sudsku vlast koja će optužne predloge da procesuira. Mi smo za „Limenku“ izgubili 10 miliona eura, a niko nije odgovoran. Ja želim da se te institucije mijenjaju. Ako te institucije treba da stignu do mene, ja sam za to. Drugi su za to da sve držimo u blokadi, a u suštini se ne mijenja ništa. Ja sam za to da dobijemo sistem koji će da goni i ljude iz DPS-a, iz SD, iz GP URA, bilo koga ko se ogriješi o zakon, i ljude koji su odgovorni za ubistva u prethodnom periodu. Za šta se oni zalažu? Ako treba da držimo situaciju u kojoj samo 11 ljudi podržava vladu koja je pala, to nije moja politika, ni politika moje partije, to jeste GP URA.

• Naveli ste i ranije da DPS i DF neće biti u Vladi. Hoćete li u Vladu da zovete SD i SDP?

To je vrlo upitno. Ako dođe do toga da se sastavi ta vlada, onda tu vladu treba da čine ljudi koji nijesu predstavnici bivšeg sistema i nemaju nikakav bekgraund koji bi bio negativan. To ako dođemo u situaciju da je sastavimo. Ako ne, sastaviće je neko drugi.