Edin je možda poslednji podgorički kovač: Ne možemo svi biti Instagram zvijezde, neko mora i da radi (VIDEO/FOTO)

Dok brojne fakultetske diplome skupljaju prašinu, a mladi se žale da nema posla, stari zanati postaju dio prošlosti.

Jedan od rijetkih koji koji ne samo da živi od zanata, već i uživa u tome što radi, je sagovornik VOP-a, Edin Alković, koga Podgoričani znaju kao Ćira.

Ćiro ima 27 godina i možda je poslednji podgorički kovač, a njegova kovačka radionica “Oganj” u podgoričkom naselju Drač, nije samo njegov radni prostor. “Oganj” je Edinov drugi dom. On je upravo u toj radionici, kako je ispričao reporterima VOP-a, proslavio svoj 18. rođendan. Tada još nije bio siguran da će ta radionica biti i njegova “kancelarija”, radio je druge poslove, putovao, tražio se, napravio pun krug i vratio se odakle je krenuo. 

On je peta generacija kovača staropodgoričke porodice Alković i, kako kaže, nije on našao kovanje već je “kovanje našlo njega”. 

„Roditelji nisu vršili aposlutno nikakav pritisak na mene da se posvetim kovačkom zanatu. Dopustili su mi da sam izaberem svoj put. I, na kraju, kovanje je našlo mene, a ne ja njega”, kaže Ćiro. 

„Moja prednost je što, za razliku od mnogih djevojaka i momaka, imam tradiciju, iskustvo, i imam od koga da naučim. Nije teško baviti se kovanjem. Svi misle da je neophodna snaga, a ona je najmanje potrebna. Najviše vam trebaju znanje i tehnika. Morate znati kako da udarite i pod kojim uglom ”, priča Ćiro s neskrivenim ponosom. 

“Odavde su se okivali Sveti Stefan, Kotor, Perast, Tivat, Herceg Novi, crkve, džamije. Okovali smo svu Crnu Goru, ali i dalje. Odavde je za Pariz otišla kovana ograda koju smo radili po nacrtu”, priča Ćiro.

„Kovanje je umjetnost”

Žao mu je, kaže, što mladi ljudi biježe od zanata i tradicije, zamjera im što previše žive u virtuelnom svijetu.

„Ne možemo svi da budemo poznate Instagram zvijezde, jutjuberi, TikTokeri, što je donekle današnja realnost. Mladi sve manje komuniciraju, manje se druže. Nije to skroz loše, ali treba i rediti. Treba se oznojiti. To je dobro i zdravo”, kaže Ćiro. 

On ističe da ako bilo ko od omladine ima dara, lijepo bi bilo da se bavi zanatom makar iz hobija, a možda će vremenom postati stalno zanimanje.

“Mladi ljudi kada biraju profesiju treba da obrate pažnju na tri stavri – da li od toga može da se živi, da li vole taj posao i da li im ide od ruke. Kod mene se sve poklopilo i zato sam odabrao kovanje”.

Prednost njegovog posla je, kako tvrdi, što je sam svoj gazda, može da odabere koliko će sati da radi, koji posao da prihvati, ili odbije, a pritom je to kreativan proces.„Kovanje je umjetnost”, zaključuje Ćiro. On vjeruje da mu je, kao i njegovim precima kovanje u krvi. Otac mu je pomogao da nauči zanat, te danas 90 odsto njegove djelatnosti čine klepanje i kaljanje poljoprivrednih alatki: kosijere, krape, sjekire…

“Neću ni ja pritiskati svoju djecu da se bave kovanjem, to će biti njihov izbor. Ukoliko odluče imaće sve što im je potrebno”, kaže Ćiro. 

Mladi Alković ne samo da je majstor svog zanata nego je i “doktor života” a i odličan domaćin. 

Ukoliko vam treba odličan kovač za bilo kakav kovački posao, poljoprivrednu alatku, pravu kovanu ogradu, krevet, luster… Ćira možete dobiti na broj telefona 069 866 353. 

Ne samo da ćete dobiti majstorko djelo, već i mudrog  sagovornika, mnogo zrelijeg od svojih godina. 

 

A.Lazarević