Glasno ćutanje Brisela
Nakon referenduma u Kataloniji iz Evropske komisije dolaze uglavnom floskule. Nema čvrstog zvaničnog stava povodom spora vlasti u Madridu i Barseloni. Poslanici Evropskog parlamenta traže da EU posreduje.
Neki katalonski političari, ali ne i katalonska vlada, kao i poslanički klub Zelenih u Evropskom parlamentu, traže od Evropske komisije da posreduje u sporu između Madrida i Barselone. EU nije stala ni na čiju stranu: „Radi se o postupcima u vezi sa organizovanjem države u zemlji-članici Španiji, i u to se Komisija ne miješa“ – takve poruke su posljednjih nedjelja stalno slali portparoli EU.
Uz to važi i načelo da „nasilje ne smije biti sredstvo u političkim razmiricama“, kako je to rekao portparol Evropske komisije Margaritis Šinas: „Obje strane sada sa konfrontacije treba da pređu na dijalog.“ Evropska komisija je saopštila da španskog premijera Marijana Rahoja smatra sposobnim da vlada situacijom, a samo glasanje u nedjelju Komisija smatra protivzakonitim.
Zeleni u Evropskom parlamentu smatraju da je u Španiji ugrožena pravna država i traže od nadležnog komesara EU Fransa Timermansa da posreduje između centralne vlade Španije i katalonskog pokreta za nezavisnost.
Doduše, EU teško da može da posreduje protiv volje Španije koja je članica EU, i čiji su najviši sudovi referendum proglasili ilegalnim. Da bi neki posrednik preuzeo taj zadatak, njega moraju pozvati obje strane, kažu diplomate EU u Briselu. Pravno gledano, svaka zemlja-članica je sama nadležna za svoju unutrašnju strukturu.
Država „Katalonija“ bi napustila EU
Referendum u Škotskoj iz 2014. o mogućoj samostalnosti je, prema shvatanju EU, održan u potpuno drugačijim uslovima jer je centralna vlada u Londonu pristala da se on održi. Evropska komisija je više puta naglasila da nezavisna država Katalonija ne bi bila članica EU i da bi morala da podnese zahtjev za članstvo. Isti postupak bi važio i za Škotsku da je rezultat tamošnjeg referenduma bio drukčiji.
Poslanik SPD u Evropskom parlamentu Jozef Lajnen zatražio je od obje strane da se „poslije haotičnog referenduma što prije vrate za pregovarački sto“. Lajnen, koji je član Ustavnog odbora Evropskog parlamenta, u Briselu je rekao da „političke krize u jednoj zemlji EU uvek imaju i evropsku dimenziju i tiču se svih nas“. Komisija EU bi, prema ovom političaru, trebalo da ponudi pomoć i bude nepristrasni posrednik.
Evropski poslanici traže posredovanje
Oba velika kluba Evropskog parlamenta, konzervativci i socijalisti, do sada su htjela da stave problem u Španiji na svoj dnevni red. Španski poslanici oba kluba su odbacivali taj predlog Zelenih. Šef poslaničkog kluba Liberala, Gi Ferhofštat, ne želi da se miješa u špansku politiku, ali je osudio nasilje na obje strane kao „apsolutno neprihvatljivo“. Prema njegovim riječima, krajnje je vrijeme za deeskalaciju. „Samo političko rješenje u kojem će učestvovati sve stranke, pa i opozicija u katalonskom parlamentu, uz poštovanje Ustava i pravnog poretka, može da nas odvede dalje.“
Ako katalonska vlada sada bude proglasila nezavisnost, teško je vjerovati da će neka zemlja EU da je prizna. To bi bio direktan napad na članicu EU Španiju, koji bi doveo do krize unutar EU.
Još 2014, katalonska vlada je sprovela veliku anketu o nezavisnosti. Tadašnja molba da je podrže druge zemlje EU ostala je neuslišena. I tada je centralna španska vlada konzervativnog premijera Rahoja poručila da je teritorijalni integritet Španije – neprikosnoven.
Deutsche Welle
