TONE LI (PONOVO) PRVA BANKA? Klijenti bježe, državne kompanije povukle preko 13 miliona depozita, da li će država (opet) pomagati

Od početka godine državne kompanije su povukle 13,1 milion evra depozita iz Prve banke, a ukoliko se taj trend nastavi može izazvati sumnju u sposobnost banke da nastavi poslovanje po načelu stalnosti.

Ovo se navodi u izveštaju revizora Crowr MNE koji je objavljen na sajtu Centralne banke Crne Gore.

Revizor navodi da do kraja godine dospijeva još 19,5 miliona eura oročenih depozita državnih kompanija, pa bi njihovo povlačenje dodatno moglo pogoršati pokazatelje likvidnosti ove banke. 

Najveći akcionar banke je Aco Đukanović, brat predsjednika Crne Gore i lidera Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića (41,5 odsto) koji preko nekoliko povezanih firmi kontroliše još oko 15 odsto akcija.

Elektroprivreda Crne Gore, kao državno preduzeće ima 19,8 odsto akcija, a ove energetska kompanija je do sada povukla 11,63 miliona eura depozita koje je držala kod Prve banke i trenutno u toj banci ima oročeno osam miliona eura.

Depoziti su povlačeni od marta ove godine, odnosno od imenovanja novog Odbora direktora u EPCG, na čelu sa Milutinom Đukanovićem (DF) i novog izvršnog direktora Nikole Rovčanina (Demokrate).

EPCG traži izvještaj 

“Imajući u vidu da je EPCG vlasnik 19,75 odsto akcija Prve banke, i da imamo deponovana značajna sredstva u banci, kao i da smo zainteresovani za poslovanje i bilanse banke, a posebno za stanje kapitala, tražimo da nam dostavite izvještaj eksterne supervizije kvaliteta aktive”, navodi se pismu Đukanovića izvršnom direktoru Prve banke. 

Dodaje da su u saznanju da je MMF insistirao da se napravi vanredna supervizija kvaliteta aktive banke i da se angažuje njemačka kompanija PWC.

“Kako EPCG, kao drugi najveći akcionar banke, nije obaviještena o tome, a od rezultata te supervizije zavisiće i naše poslovne odluke, tražimo da nam odmah dostavite finalni izvještaj PWC iz Njemačke”, navodi Đukanović. 

Medojević: Prva banka ima negativni kapital 

Nebojša Medojević, jedan od lidera Demokratskog fronta, ocjenjuje da je Prva banka u velikim problemima i da guverner CBCG ne smije da ćuti.

“Nakon više godina međunarodne podrške i ignorisanja peglanja bilansa i prebacivanja loših kredita drugim bankama, fondovima, IRF od strane Prve banke, stvari se drastično mijenjaju. MMF je tražio od CBCG vanrednu superviziju kvaliteta aktive Prve banke i angažovan je PWC iz Njemačke da uradi QAR, koji je pokazao veliku rupu u bilansima. Pokušaj manevra problematičnih kredita i nekretnina preko jednog češkog fonda nije uspio i prvi rezultati supervizije pokazuju da Prva banka ima negativan kapital”,  kaže Medojević.

On je za danas zakazao konferenciju za medije na kojoj će govoriti upravo o situaciji u Pvoj banci. 

Prva banka “potopila” Krgovića i “lansirala” Žugića 

Prva banka je od 2008. godine, kada je uslijed globalne ekonomske krize zapala u velike probleme zbog loših poslovnih poteza, na državnim “respiratorima”

Banka čiji je najveći pojeidnačni vlasnik brat tadašnjeg premijera, dobija državnu pomoć u vidu pozajmice od 44 miliona eura.

Tada je bilo dosta polemika i, takođe, sumnji u privilegovan status Prve banke a upućivane su optužbe da je Zakon o zaštiti bankarskog sistema, na osnovu kog je država dala tu pozajmicu, usvojen upravo radi Prve banke i to samo mjesec ranije. 

Na ovo je tadašnji premijer Milo Đukanović odgovorio da je “realno očekivati” do još neka banka podnese zahtjev, te da bi to Vlada podržala, ali to se nije dogodilo.

Tako je Prva banka bila jedina koja je tražila i dobila državnu pomoć.

U vrijeme kada je Prva banka podnijela zahtjev za kredit, na čelu Odbora direktora banke bio je Radoje Žugić, današnji guverner Centralne banke. 

Da li ga je angažman u Prvoj banci preporučio za guvernera, ne zna se. 

Ono što je gotovo izvjesno je da je tadašnji čelnik Centralne Banke Ljubiša Krgović platio danak neslaganju sa Vladom na čelu sa Đukanovićem i odbijanju da, u slučaju Prve banke, izvršava naloge koji su suštinski kosili sa strukom. 

Vlada, na čijem čelu je bio Milo Đukanović, je 2009. godine donijela odluku o skraćenju mandata članovima Savjeta CBCG što je, prema ocjeni analitičara, bio način za smjenu Krgovića „na mala vrata“ i osveta tadašnjeg premijera Đukanovića.

Naime, CBCG je zbog loših rezultata krajem 2008. godine uvela zabranu izdavanja kredita „Prvoj banci“, Krgović je tada govorio da pitanje „Prve banke“ nije personalno, već fiskalno, političko, zakonsko i tek nakon toga supervizorsko.

„Prva banka je fiskalno pitanje jer tamo ima 55 odsto sredstava iz javnih izvora, i pitanje je upotreba tih sredstava. Nakon toga ’Prva banka’ je zbog strukture akcionara političko pitanje, zatim je pitanje u kojoj mjeri ta banka poštuje pozitivne zakonske propise. Tek onda je ’Prva banka’ supervizorsko i pitanje povjerenja, jer ima nizak nivo garantovanih depozita“, govorio je tada Krgović.

Predviđanja zvaničnika Centralne banke pokazala su se tačnim, a jedini razlog zašto je Prva banka ostala u životu jeste prodaja dijela državnih zapisa Elektroprivrede Crne Gore italijanskoj kompaniji A2A. 

Kako su u to vrijme ocjenjivali nezavisni finansijski eksperti, Prva banka je ispunajvala sve uslove da ode u stečaj ili pređe u vlasništvo države.

Čuveni 11 x jedan milion 

Na dan kada je Prva banka platila prvu ratu kredita, 13. marta 2009. godine, saldo na njenom računu iznosio je tek 19.895 eura. Prvih 11 miliona vraćeno je uz pomoć finansijskih manipulacija koje je Centralna banka opisala kao “vrlo problematične”.

Ministarstvo finansija, na čijem ćelu je tada bio Igor Lukšić, kasnije premijer Crne Gore, Prvoj banci u  toku od pola sata je prebacilo 11 uplata od po jedan milion eura u korist Javnog preduzeća Vodovod CG Primorje, za izgradnju regionalnog vodovoda u crnogorskim primorskim opštinama. Prva banka je u istom periodu izvršila 11 uplata od po 1 milion eura na račun trezora koji kontroliše Ministarstvo finansija.

Dvije naredne rate banka je isplatila po sličnom principu – u danima kada je vraćana rata kredita, Ministarstvo finansija je uplaćivalo novac na račune koje su državne firme imale kod Prve banke.

Četvrta rata je plaćena nedugo nakon što je novac od prodaje Elektroprivede Crne Gore legao na račun Banke.

Transakcija od 192,2 miliona eura od prodaje državnih zapisa Elektroprivrede italijanskoj firmi A2A, koja je obavljena preko Prve banke, 23. septembra 2009. godine bila je najveća pomoć koju je banka dobila, a prema izvještaju kontrolora Centralne banke, tog dana je Prva banka prvi put izašla iz zone nelikvidnosti.

Prije toga, državna energetska kompanija EPCG je “uskakala” da spašava Prvu banku dokapitalizacijama, te je na taj način i postala vlasnik gotovo 20 odsto akcija. 

V.R.