SSŠ Sergije Stanić proslavila pola vijeka postojanja

Ško­la za sred­nje i vi­še struč­no obra­zo­va­nje „Ser­gi­je Sta­nić”, ko­ja je kroz isto­ri­ju pre­ra­sla u mo­der­nu usta­no­vu ši­ro­kog sr­ca, pro­sla­vi­la je ju­če 50 go­di­na po­sto­ja­nja. Po­la vi­je­ka tra­di­ci­je pre­to­če­no je u uspo­me­ne i uspje­he hi­lja­de i hi­lja­de đa­ka. Kroz pro­gram „Tra­go­vi za na­ma” biv­ši i sa­da­šnji uče­ni­ci po­ka­za­li su da su se kre­ta­li po pra­vom pu­tu, ka pra­vim ci­lje­vi­ma , te da na­sta­vlja­ju da­lje i po­sti­žu vi­še.
Di­rek­tor ško­le Zo­ran Kli­ko­vac is­ta­kao je da iza ško­le sto­je broj­ni us­pje­si i pri­zna­nja ko­ji da­ti­ra­ju iz ra­ni­je pro­šlo­sti dok se na če­lu ško­le bi­li Bo­ško Ja­bu­ča­nin i Slo­bo­dan Sto­ja­no­vić.
– Ško­la je u svo­joj isto­ri­ji mi­je­nja­la ob­li­ke funk­ci­o­ni­sa­nja, obra­zov­ne pro­gra­me i na­čin ra­da ali jed­no je bi­lo i osta­lo isto. Od­u­vi­jek je da­va­la i da­je tu­ri­zmu, ugo­sti­telj­stvu i tr­go­vi­ni spo­sob­ne i ta­len­to­va­ne uče­ni­ke ko­ji su do­pri­no­si­li na­pret­ku pri­vre­de Cr­ne Go­re – ka­zao je Kli­ko­vac.
Po­moć­nik mi­ni­stra pro­svje­te Velj­ko To­mić ka­zao je da ško­la pred­sta­vlja mo­del ka­ko tre­ba gra­di­ti mo­sto­ve sa­rad­nje sa po­slo­dav­ci­ma i ka­ko je odr­ža­va­ti i una­pre­đi­va­ti.
Uče­nik pr­ve ge­ne­ra­ci­je ko­ji je dav­ne 1962. go­di­ne po­ha­đao pr­vi raz­red i vra­tio se u uči­o­ni­cu kao pro­fe­sor ku­var­stva Ma­noj­lo Voj­vo­dić pri­sje­tio se svo­jih da­na pro­ve­de­nih za ka­te­drom.
– U ško­li sam pro­veo či­tav rad­ni vjek i svje­dok sam svih uspje­ha ko­je je ško­la do­ži­vje­la. Svje­do­čan­stvo tim us­pje­si­ma su broj­ne zlat­ne me­da­lje ko­je su mo­ji uče­ni­ci osvo­ji­li od fe­sti­va­la ra­da omla­di­ne Ju­go­sla­vi­je do pre­sti­žnih ga­stro­nom­skih tak­mi­če­nja na Dra­ču, Bu­gar­skoj, Fran­cu­skoj. Po­red zlat­nih me­da­lja na tak­mi­če­nji­ma jed­na­kim sja­jem se is­ti­ču i mo­ji uče­ni­ci od ko­jih se ne­ki na­la­ze na če­lu po­zna­tih ugo­sti­telj­skih pred­u­ze­ća ne sa­mo u Cr­noj Go­ri ne­go i u re­gi­o­nu – ka­zao je Voj­vo­dić.
Biv­ši uče­nik ško­le An­ton Ju­ro­vic­ki ko­jeg se svi sje­ća­ju po iz­u­zet­nom vla­da­nju, to­pli­ni i sr­dač­no­sti da­nas je tvo­rac van­red­no osmi­šlje­ne ide­je za­po­šlja­va­nja pu­tem in­ter­ne­ta Za­po­sli.me.
-Če­ti­ri pre­div­ne i bez­bri­žne go­di­ne pro­ve­de­ne u klu­pa­ma ove ško­le se ni­ka­da ne mo­gu za­bo­ra­vi­ti i za­mi­je­ni­ti. U ovoj ško­li sam ste­kao svo­ju pr­vu lju­bav, za­lju­bio sam se u dru­ga­ri­cu iz odje­lje­nja ko­ja je sje­di­la iza me­ne, a sa ko­jom sam još uvi­jek i dan da­nas, a za­si­gur­no i još du­gi niz go­di­na – is­pri­čao je Ju­ro­vic­ki.
Pro­fe­sor ma­te­ma­ti­ke Slav­ko Du­bak, či­ji su pen­zi­o­ner­ski da­ni di­je­lom is­pu­nje­ni sje­ća­nji­ma na vri­je­me ko­je je pro­veo u ško­li, pri­sje­tio se ko­ji dio se­be je ugra­dio u in­sti­tu­ci­ju či­ji ju­bi­lej pro­sla­vlja­ju.
-U na­vi­ra­nju sje­ća­nja ni­šta ne za­u­zi­ma ta­ko sna­žan pro­stor kao da­ni za ka­te­drom. Tru­dio sma se da ma­te­ma­ti­ci odu­zmem epi­tet vje­či­tog ba­u­ka, sa­bi­rao svo­je na­po­re i mno­žio sa nji­ho­vim us­pje­si­ma a da­nas imam za­do­volj­stvo da po­di­je­lim svo­je uspo­me­ne sa svi­ma nji­ma – re­kao je Du­bak.
Na­stav­ni­ca en­gle­skog je­zi­ka Na­da Đu­kić ko­ja je i po­sle 27 go­di­na ra­da omi­lje­na me­đu uče­ni­ci­ma i ko­le­ga­ma ot­kri­la nam je da je bi­ti na­stav­nik jed­na od naj­sve­ti­jih du­žno­sti ko­ja od čo­vje­ka tra­ži mi­si­o­nar­sku vje­ru u bu­duć­nost, pre­no­se­ći zna­nje mla­di­ma. Uče­ni­ca Je­le­na To­mić ka­za­la je da je ova ško­la u pot­pu­no­sti is­pu­ni­la sva nji­ho­va pče­ki­va­nja da­ju­ći im pri­li­ku da uče i na­u­če. I biv­ša uče­ni­ca ko­ja je već du­go u mu­zič­kim vo­da­ma An­dri­ja­na Bo­žo­vić do­pri­ni­je­la je pro­sla­vi.

(Dan)