VOP analiza: Poglavlje 17 nestalo iz najave Savjeta EU: Pet revizija, uslovno odobravanje i ozbiljan trag blokade zbog Euro modela i fiskalne politike Crne Gore

Poglavlje 17 – Ekonomska i monetarna unija, koje je do posljednjeg trenutka figuriralo kao kandidat za privremeno zatvaranje na Međuvladinoj konferenciji Crne Gore i Evropske unije 12. oktobra u Luksemburgu, u međuvremenu je nestalo iz zvanične najave Savjeta EU. Službena dokumenta pokazuju da, za razliku od poglavlja 18 i 19, Poglavlje 17 nije imalo isti stepen proceduralne izvjesnosti: njegova zajednička pozicija pet puta je revidirana, 9. oktobra bilo je označeno kao “(poss.)”, odnosno moguće ili uslovno za odobravanje, a zatim je prebačeno na COREPER II za sam dan održavanja konferencije. To predstavlja ozbiljan osnov za sumnju da je jedna ili više država članica zadržala rezervu ili blokirala pravovremeno odobravanje.

EURO MODEL ZA POČETNIKE (2): Plate skaču do 108%, penzije oko 10%. Da li penzioneri postaju relativno siromašniji?

EURO MODEL ZA POČETNIKE (3): Mikro i mala preduzeća nose privredu – mogu li preživjeti šok drastično većeg troška od januara?

EURO MODEL ZA POČETNIKE (4): „Grčki scenario“ ili prazno plašenje – da li Crna Gora ponavlja mehanizam koji je Grčku odveo bankrot?

EURO MODEL ZA POČETNIKE (5): Koliko će cijene porasti kada od januara stigne novi novac – VOP procjena inflacije za 2027.

Nestanak Poglavlja 17 iz javne najave ne može se svesti na tehničku izmjenu internet stranice. Iza te promjene stoji jasan dokumentarni trag: intenzivno pregovaračko usaglašavanje, pet revizija zajedničke pozicije EU, posebno označavanje Poglavlja 17 kao uslovnog i njegovo pomjeranje na 12. oktobar, neposredno prije sastanka. U isto vrijeme, u pozadini su ozbiljna upozorenja EU o fiskalnoj održivosti Crne Gore, rastu javnog duga, fiskalnim pravilima i novom Vladinom ekonomskom programu za koji ne postoji javno dostupna cjelovita fiskalna procjena.

Prema trenutno objavljenoj stranici Savjeta EU, 29. Međuvladina konferencija sa Crnom Gorom 12. oktobra treba da posluži za privremeno zatvaranje samo Poglavlja 18 – Statistika i Poglavlja 19 – Socijalna politika i zapošljavanje. Poglavlje 17 više se ne pominje. To je posebno upadljivo zato što je još 9. oktobra u javnosti postojala informacija da bi Crna Gora mogla zatvoriti tri poglavlja, uključujući i 17. Međutim, kasnije te večeri zvanična najava Savjeta EU ostala je samo na poglavljima 18 i 19.

Ono što je sada jasno jeste da Poglavlje 17 nije bilo u istom statusu kao ostala dva poglavlja.

Pet revizija za manje od tri sedmice

Istraživanje VOP-a došlo je do podatka da službena evidencija austrijskog parlamenta pokazuje da je zajednička pregovaračka pozicija EU za Poglavlje 17 prolazila kroz izuzetno intenzivno usaglašavanje.

Hronologija revizija dokumenta za Poglavlje 17

Sama činjenica da je kompromisni tekst revidiran pet puta u tako kratkom periodu ne dokazuje automatski blokadu, ali jasno pokazuje da je usaglašavanje bilo teško i da je Poglavlje 17 ostalo otvoreno do samog kraja. Dodatno, austrijska parlamentarna evidencija potvrđuje da se o ovoj temi raspravljalo na sastancima radne grupe COELA 18. i 29. septembra, te 2, 7. i 8. oktobra.

To znači da se o Poglavlju 17 nije odlučivalo rutinski, već da je ono prolazilo kroz višestruka pregovaračka usklađivanja neposredno pred konferenciju.

Ključni trag: 17 je bilo označeno kao “(poss.)”

Najvažniji procesni dokaz nalazi se u dnevnom redu COREPER I od 9. oktobra. U tom dokumentu poglavlja 18 i 19 navedena su za odobravanje, dok je Poglavlje 17 označeno kao “(poss.)”, što znači da je njegovo odobravanje bilo predviđeno kao moguće, odnosno uslovno, a ne kao definitivno zaključeno.

U istom dokumentu vidi se i da je Poglavlje 17 preneseno na COREPER II.

Upravo ova oznaka je ključna. Dok su poglavlja 18 i 19 bila u standardnoj proceduri za odobravanje, Poglavlje 17 je i 9. oktobra ostalo u kategoriji mogućeg, odnosno uslovnog odobravanja. U praktičnom smislu, to znači da njegovo zatvaranje tada nije bilo izvjesno, već da je zavisilo od dodatnog usaglašavanja ili uklanjanja rezervi koje su još postojale.

Poglavlje 17 pomjereno za 12. oktobar, neposredno prije sastanka

Novi dokument Savjeta EU, ST 13908/26, pokazuje da Poglavlje 17 nije bilo odbačeno, već da je njegovo odobravanje ostalo otvoreno i prebačeno za 12. oktobar, isti dan kada se održava Međuvladina konferencija sa Crnom Gorom.

To je izuzetno važan detalj: ako se pitanje zajedničke pozicije za jedno poglavlje rješava na sam dan konferencije, to znači da ono nije bilo zaključeno na vrijeme kada je Savjet EU ažurirao javnu najavu.

Pritom se u objavljenim dokumentima pojavljuju i različiti termini: u jednim materijalima pojavljuje se termin 17.00, najava same Međuvladine konferencije navodi 17.30, dok posebna stranica Savjeta EU za COREPER II prikazuje termin 18.30. Sama pojava više različitih termina dodatno potvrđuje da je završna procedura za Poglavlje 17 bila u toku neposredno pred sastanak.

Šta se dogodilo sa Poglavljem 17 u posljednjim danima

Iz ovoga proizlazi jasan zaključak: neposredni razlog zbog kojeg je Poglavlje 17 nestalo sa sajta Savjeta EU jeste to što njegovo odobravanje nije bilo proceduralno završeno kada je najava finalizovana. Ono što i dalje nije zvanično objašnjeno jeste zašto nije bilo završeno.

Ozbiljan osnov da je jedna ili više članica imala rezervu

Upravo ovdje dolazimo do suštine. Pošto se zajednička pozicija EU usvaja konsenzusom država članica, svaka neriješena rezerva jedne ili više članica može biti dovoljna da se odobravanje pomjeri ili blokira.

Ne postoji javno dostupan dokument koji bi u ovom trenutku imenovao državu koja je eventualno zadržala rezervu. Takođe, nije objavljen zapisnik sa sadržajem tih rezervi. Međutim, činjenice koje jesu poznate daju ozbiljan osnov da se takva mogućnost tretira kao realna, a ne kao puka špekulacija:

• tekst zajedničke pozicije revidiran je pet puta;
• Poglavlje 17 nije bilo standardno odobreno 9. oktobra;
• označeno je kao “(poss.)”;
• prebačeno je sa COREPER I na COREPER II;
• izostavljeno je iz zvanične najave konferencije;
• njegovo odobravanje ostavljeno je za sam dan sastanka.

Sve to zajedno mnogo više liči na poglavlje koje je zapelo u završnom političko-proceduralnom usaglašavanju, nego na poglavlje koje je bilo nesporno zaključeno.

Zato je danas opravdano reći da postoji ozbiljan osnov za sumnju da je jedna ili više država članica izrazila rezervu, tražila dodatne izmjene ili uskratila pravovremenu saglasnost.

Fiskalna održivost kao najjača hipoteza

Pitanje koje se sada logično nameće jeste: zbog čega je Poglavlje 17 zapelo?

Najozbiljnija i najlogičnija hipoteza, na osnovu dostupnih dokumenata, jeste fiskalna održivost.

Savjet EU je još u maju 2026. u dokumentu ST 8860/26 upozorio na ozbiljne rizike u javnim finansijama Crne Gore.

Fiskalni pokazatelji koje je Savjet EU problematizovao

Savjet EU je posebno ukazao da Crna Gora, zbog jednostranog korišćenja eura, nema sopstvenu monetarnu politiku kao instrument makroekonomske stabilizacije, što fiskalnu politiku čini još važnijom.

Drugim riječima, fiskalna održivost za Poglavlje 17 nije sporedna tema — ona je njegovo jezgro.

Novi “Euro model” dodatno je otvorio pitanje održivosti

Situacija je postala još osjetljivija kada je premijer Milojko Spajić 17. septembra predstavio novi Vladin ekonomski paket, poznat kao “Euro model”. Tom prilikom je javno saopšteno da se za 2027. godinu projektuje deficit od četiri do pet odsto BDP-a, uz očekivanje da se kasnije spusti.

To znači da je, usred završnih pregovora o Poglavlju 17, Vlada najavila program sa potencijalno ozbiljnim budžetskim implikacijama, a da pritom javnosti nijesu predstavljene cjelovite analize fiskalnih efekata.

Još problematičnije, Fiskalni savjet nije dobio potrebnu dokumentaciju da bi mogao dati stručno mišljenje o toj reformi. Njegovi članovi su javno saopštili da nijesu dobili analize ni zvaničan zahtjev za mišljenje. Nema ni javno dostupne fiskalne procjene “Euro modela”, niti javno objavljenih projekcija duga i deficita za period 2027–2029. koje bi odražavale puni efekat te reforme.

To je politički i institucionalno veoma važno. Ako država članica EU treba da da zeleno svjetlo za zatvaranje Poglavlja 17, a istovremeno vidi:

• ranija upozorenja Savjeta EU o deficitu i dugu,
• novu najavu povećanog deficita,
• izostanak nezavisne fiskalne procjene,
• i činjenicu da Fiskalni savjet nije dobio analize,

Onda postoji sasvim ozbiljan osnov da zatraži dodatna pojašnjenja, odlaganje ili izmjene formulacija u zajedničkoj poziciji.

Ne postoji dokaz, ali postoje ozbiljne indicije

Važno je biti precizan: za sada ne postoji javni dokaz koji nedvosmisleno potvrđuje da je neka konkretna država članica blokirala Poglavlje 17 upravo zbog “Euro modela” ili fiskalne politike Vlade Crne Gore.

Ali jednako tako, više nije moguće ni tvrditi da je nestanak Poglavlja 17 iz najave obična tehnička korekcija bez političke pozadine.

Dokumentarni trag pokazuje:

Šta je činjenica, a šta otvoreno pitanje

Zaključak

U ovom trenutku najsnažniji i najodgovorniji zaključak glasi: Poglavlje 17 uklonjeno je iz najave Savjeta EU zato što njegovo odobravanje nije bilo završeno na vrijeme i zato što, za razliku od poglavlja 18 i 19, nije imalo punu proceduralnu izvjesnost. To potvrđuju pet revizija teksta, oznaka “(poss.)”, prenos sa COREPER I na COREPER II i činjenica da je odluka ostavljena za 12. oktobar, neposredno pred samu Međuvladinu konferenciju.

Zašto je do toga došlo, i dalje nije zvanično objašnjeno. Ali postoje ozbiljne, dokumentovane indicije da je u pozadini mogla biti rezerva jedne ili više država članica, te da je fiskalna održivost — posebno u svjetlu novog Vladinog “Euro modela”, rasta deficita i nepostojanja nezavisne procjene — jedan od najozbiljnijih mogućih razloga.

Drugim riječima: Poglavlje 17 nije “nestalo” zato što je bilo nevažno, već upravo zato što je postalo osjetljivo.

V.R.