Otvoreno pismo jedne djevojke iz Beograda zapalilo je društvene mreže u regionu. Ona je sama, atraktivna, ima 27 godina i već dvije godine ne može da nađe momka. Prenosimo ga u cjelosti:

“Imam 27 godina, samostalna sam, pametna, atraktivna i u skladu sa najnovijim trendom „singl”. Zahvaljujući dobrim genima mojih roditelja nemam problema da privučem mušku pažnju, ali nakon samo par „dejtova” izgubim interesovanje za njih.

Svi iz mog okruženja, uključujući naravno i moje roditelje mi govore da su mi očekivanja prevelika i kako bi trebalo da spustim kriterijume. Ja se na slažem sa njima. Moja „šolja čaja” je tamo negdje i ja ću tačno na vrijeme stići do nje, a do tada, hajde da razriješimo misteriju: „Zašto sam singl?”

Sama sam zato što odbijam da sa partnerom gledam filmove koje ne volim i slušam muziku od koje mi se diže kosa na glavi.

Zato što mi je jezik duži od pameti pa na prvom sastanku pitam:

„Koji prašak koristi tvoja mama?”

Začuđeno mi odgovara:

„Kako znaš da mi mama pere stvari?”

Prećutno odmahujem rukom i prelazim na dugu temu dok mu nečujno u sebi odgovaram:

„Tako što mi miris tvoje majce štipa oči i tako što je opeglana kao da si je upavo skinuo sa vješalice iz ekskluzivnog butika.”

Sama sam zato što ne mogu da klimnem glavom kada muškarac kaže: „Ti ćeš da me čekaš kod kuće sa spremljenim ručkom, a ja ću poslije posla da gledam fudbal i pijem pivo.”

Zato što mislim da je „Sony” djevojka sa kojom me vara. Jer, ni na kraj pameti mi ne bi bilo da bi „odrastao” čovjek bio u stanju da igra igrice do pola noći.

Ni na kraj pameti mi ne bi bilo da bi „odrastao” čovjek bio u stanju da igra igrice do pola noći.

Zato što nemam strpljena da sačekam tri mjeseca da „muškarac” skupi hrabrosti da me pozove na „dejt”.

Sama sam zato što mi kaže: „Zovem te sutra”, a onda se javi poslije tri dana kao da sam ova dva provela u komi ili imala demenciju.

Zato što izađem na prvi sastanak, a on počne da nabraja imovinu koju posjeduje kao da radim u Poreskoj upravi.

Zato što mi je drugarica kreativnija u smišljanju prijedloga zajedničkih aktivnosti, nego on. On iznova postavlja pitanje: „Smisli gdje želiš da idemo.”
Smislila sam! Idem kući. Sama.

Zato što mi postavi pitanje: „Da li znaš da kuhaš?” Najradije bih prevrnula očima, ali ga ipak počastim šakom razočaranja pa kažem/slažem: „Ne znam, hoće li to biti problem?”

Kaže: „Neće.”

Izgleda da je i on slagao.

Zato što sam jednom na njegovo pitanje: „Da li znaš da kuvaš?” odgovorila: „Da li znaš da zaradiš novac kako bih ja imala šta da skuham?”. Odgovor nisam dobila, ali nije ni on.

Zato što smo izašli na piće prvi put. Poziva konobara i odlazi do toaleta. Konobar donosi račun, ja plaćam. Izašli smo na piće drugi put. Konobar donosi račun, on je ispred telefonira. Ja plaćam, drugi put. Treći put stiže račun. Gledamo se. To je bio i posljednji put kada sam izašla sa njim.

Zato sam sama, ali ne zadugo!